Dr Vladan S. Bojić, advokat iz Podgorice, prisjetio se ove 2023. godine, najžalosnije svoje uspomene iz studentskih dana 80–ih godina prošlog vijeka u Beogradu:
Kum koji me krstio u crkvi Svetog Marka, bio je advokat Radoslav Rade Krulj, čiji je stric Nektarije Krulj bio predratni vladika zvorničko-tuzlanskog vladičanstva. Poreklom je bio iz Hercegovine, iz Ljubinja, kao i svi iz porodice Krulj. Završio je bogosloviju, pa onda prešao u Bratunac. Taj rođeni stric, vladika Nektarije, ga je povukao iz Hercegovine u Bratunac. Godine 1941. je kao bogoslov prebegao iz Bratunca u Beograd.
Radio je sa mnoštvom đakona, koji su bili smešteni u Dvoru knjeginje Ljubice (tu je bio i patrijarh Pavle), i svakog jutra tokom Drugog svetskog rata, sa „pecaljkama” (drvenim dugim štapovima sa velikom metalnom alkom), vadili su ustaške žrtve, leševe koje je Sava donosila, i sahranjivali ih. Bilo je i polumrtvih, a i živih nekoliko.
Rade je posle bio sproveden u Borski rudnik, a s proleća 1944. na Sremski front. Od okupacije Beograda do kraja života, nakon što je završio Pravni fakultet, bio je sve vreme advokat. Supruga mu se zvala Kristina Suhi Krulj, Čehinja. Ona je posle zverstava fratara u Tuzli nad decom i ženama prebegla u Bratunac, pa u Beograd. Prešla je u pravoslavlje i SPC. Radoslav Krulj bio mi je duhovni otac kao mladiću, studentu 1980–ih. Stanovao je na trećem, a moja porodica i ja na četvrtom spratu Kopernikove 7 u Beogradu. Bio je čovek velikog smirenja. Umro je pre desetak godina.
Izvor: Stanje Stvari
