Село Великаобиљежава 79 година од најстравичнијег злочина који су починиле дивизије Скендербег и Принц Еуген, мученички убивши преко 600 ненаооружаних жена, дјеце и стараца у овом селу 1944. године. Велика је треће село у Европи по броју жртава у једном дану током Другог свјетског рата, а ни дан данас овај злочин званично није проглашен геноцидом. С обзиром на број убијен особа у односу на број становништва, исти садржи и елементе етноцида, јер је у питању била намјера и покушај потпуног физичког истребљења једне племенске, односно етничке заједнице. Ово село испод Чакора сваке године на данашњи дан је сјећа својих жртава, а и селу готово да нема куће у којој је страдало макар двоје.
Клуб Велика, који окупља највеће историчаре, књижевнике и стручњаке, ради на тачном утврђивању жртава. Претпоставља се да је број много већи, јер се рачунају и жртве које су убијане у сусједном селу Горња Ржаница. Резолуцију о геноциду у Велици први је предложио клуб посланика радашњег Демократског фронта предложио је још у децембру 2021. године. Посланик ДНП-а и представник савеза ЗБЦГ Милун Зоговић казао је за Портал РТЦГ да је искрено суочавање са прошлошћу најбољи пут за извлачење поуке да се злочини какав је био геноцид у Велици никада и ником не понове.
„Геноцид у Велици је деценијама био табу тема о којој се није смјело ни приватно разговарати а камоли јавно свједочити сурову истину о жлочиначком смртоносном фашистичком пиру у којем је заклано, запаљено и убијено више од 500 дјеце, жена, стараца и људи у подчакорским селима“, казао је Зоговић. Подсјетио је да је Демократски фронт предлогом резолуције о осуди геноцида у Велици прекинуо ћутање и покренуо процес суочавања са истином. „Касније се у Скупштини Црне Горе створио амбијент да резолуција о осуди геноцида у Велици и Пиви добије потребну подршку за усвајање, чиме је показана историјска зрелост и одговорност према невиним жртвама.
Надам се да ће се овим злочином бавити и уџбеници историје из којих се образују млади нараштаји. Овај фашистичко-вулентарски злочин ушао је у анале бешчашћа и нељудскости и као такав треба да удје и у историјске уџбенике као свједочанство злих и најгорих времена. Истина је најмање што дугујемо невиним величким страдалницима. Управо је суочавање са истином најбољи прилог да се такво зло више никада не понови“, навео је он.
Њиховим путем кренула је Демократска Црна Гора која је прошле године поднијела предлог за резолуцију о признавању геноцида, а иста је усвојена на Скупштини 30.јула прошле године. Функционер Демократа Момо Копривица казао је за Портал РТЦГ да је усвајањем Резолуције Скупштина дефинисала цивилизацијски однос према овим жртвама нацифашизма. „То је израз привржености антифашистичкој традицији наше државе, али и дуг према невиним страдалницима. Она је основа културе сјећања и потврда историјског памћења. Велика, као и Пива, прошла је кроз страдање и распеће. Величке, као и пивске жртве, и све жртве нацифашизма, уграђене су у вјечни темељ слободе и достојанства нашег народа“, казао је он.
Копривица сматра да је потребни да ова историјски непобитна истина о овом страховитом злочину напокон добије одговарајуће мјесто у образовном програму.
„Тако би се његовала култура сјећања, али и да се злочин никад, нигдје и никоме не понови“, навео је он. Мада су Демократе прошле године позвале Владу да у најкраћем могућем року планирају изградњу меморијалног центра у селу и и да се за то одобри довољан обим буџетских средстава, ово село је и дан данас без адекватног обиљежја у част жртвама. У Велици ће данас, као и сваке године, бити одржан помен жртвама. Помен и литургију служиће епископ будимљанско-никшићки Методије и епископ Јован Ћулибрк. Помену сваке године присуствују и чланови породица из Пивских дола, који су се побратимили са мјештанима Велике. Сличан злочин догодио се 7. јуна 1943. године када су припадници СС дивизије „Принц Еуген” уз подршку злогласне Ханџар дивизије, убили преко 522 цивила, од којих је било 109 дјеце.
Плавски логор су почетком јула 1941. основали вулнетари (добровољачка милиција састављена од Албанаца са Косова коју је основала италијанска војска) и балисти, на челу са вођама Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем из Плава… Било је муслиманских породица које су логорашима, као својим комшијама, пријатељима и кумовима, а неке и као партизанским породицама, повремено доносиле храну. Нашој породици пружали су помоћ у исхрани кумови Хафис и Малић Реџепагић из Магаза, са синовима Селимом и Хамзом.
Др Марко Кнежевић
Делегација Скупштине Главног града положила вијенац на споменик жртвама у Велици
Прије тачно 79 година у свега два и по сата у Велици се догодио један од најстравичнијих злочина у историји Црне Горе. Злочинци у војним униформама без милости, у дивљачком пиру, погубили су стотине немоћних и незаштићених жена, ђеце и стараца, наводи се у саопштењу Скупштине Главног града. Делегација Скупштине Главног града, на челу са предсједницом др Јеленом Боровинић Бојовић, положила је данас вијенац на споменик жртвама стравичног злочина у којем је 28. јула 1944. године у чакорском селу Велика страдало око од пет стотина мјештана, и то углавном дјеце, жена и стараца. Геноцид над невиним жртвама извршили су припадници њемачке СС дивизије „Принц Еуген” и ханџарске дивизије „Скендербег”.
– Прије тачно 79 година у свега два и по сата у Велици се догодио један од најстравичнијих злочина у историји Црне Горе. Злочинци у војним униформама без милости, у дивљачком пиру, погубили су стотине немоћних и незаштићених жена, дјеце и стараца. И након толико времена, људски ум застаје пред том звјерском свирепошћу, посебно када се сјетимо да су злочинци брутално убили више од стотину дјеце млађе од 12 година, што овај страшни догађај чини још једном крвавом бајком попут оне коју је Десанка опјевала.
И испод Чакора су се “другова редови цели истог часа узнели до вечног боравишта“, наводи се у саопштењу Скупштине Главног града. Како додају, ово мјесто плача и туге, уједно је и мјесто болне историјске лекције о томе какве могу да буду последице националне и вјерске мржње. Црна Гора, као и цијели регион, платила је огроман данак у крви тој мржњи. Зато смо сви ми, који данас живимо заједно на овом брдовитом и прелијепом Балкану, призвани да, без обзира на нацију и вјеру, у оном другом видимо превасходно човјека – нечијег сина или кћерку, брата или сестру, мајку или оца… Само ако тако гледамо на људе који нас окружују моћи ћемо да будемо сигурни да нам се Велика никада неће поновити. То дугујемо страдалницима испод Чакора, јер ће њихова жртва имати смисла једино ако сјећање на њу помогне да нико више не доживи нешто слично.
Зато им морамо омогућити вјечни живот у нашем колективном памћењу. Исто тако, срамота крвника не смије бити заборављена, већ увијек изнова морамо указивати на њу са надом да никада више ни у једном људском бићу зло не добије толику снагу да човјек престане да буде човјек и претвори се у створење којег се потомци стиде. Нека је вјечна слава невиним душама, поручила је Боровинић Бојовић.
Скупштина Црне Горе у јулу прошле године усвојила је Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици, којом су осуђена два највећа злочина над цивилним становништвом у Црној Гори током Другог свјетског рата.
Извори: Дан/ РТЦГ
