Пише: Редакција
Студентски протест у Београду, вјероватно најмасовнији у политичком и друштвеном искуству модерне Србије, ишао је у распону од страха од озбиљнијих инцидената, па до исказа дивљења према студентима и грађанима што су на примјерен и демократски начин исказали свој протест.
Слике омладине, студентски говори са Славије, слике скупљања смећа, невјероватна ментална зрелост да се не упада у инциденте ситуације, као и збиља професионалан однос полиције, показују зашто је Србија перјаница демократије на Балкану, бар у дијелу који није режимски оријентисан.
Режимски медији очекивано су сервирали своју уобичајену демагогију, но утисак је да ни они нијесу наступали прљаво како се од њих очекује. Режим је у Пионирском парку раније припремио „темпирану бомбу“, која на сву срећу није експлодирала. Да ли је или зашто је режим одустао од провокација које би требало да иницирају сценарио батинања какав је својствен слични протестима!? То сада вриједи оставити по страни. Постоји једна релевантна чињеница: Студенти су показали карактер, родољубље, жељу за бољом и праведнијом Србијом. Тражи се одговорна држава, нулта толеранција на насиље и корупцију.
Постоји, најзад, и један лијеп гест Вучићевог режима, што је чиновника ДПС-а Ивана Вуковића експресно вратио одакле је и дошао. Повјеровати да такав профил ишта добро мисли Србима, домен је апсурда.
