Дијалошка трибина на тему: „Језик као чувар народног памћења“ одржана је у уторак, 4. новембра у сали парохијског дома Цркве Светог Ђорђа под Горицом.
Гостовао је сарадник Матице српске у Новом Саду на Одељењу за књижевност и језик, г. Дејан Милорадов, трудбеник на пољу лингвисике, који се бави оригиналним и нама савременим радом Истраживање значења неких ријечи, неких топонима, а у правцу поијашњења народног идентитета и идентитета заједнице која говори неким језиком.
У уводу је представио институцију Матице српске и рад Одељења за књижевност и језик.
„Матица српска је најстарија културна, научна и књижевна иституција српског народа. Она је основана 1826. у Пешти, а пресељена је у Нови Сад 1864. године када је умро Вук Караџић. Одељење за књижевност и језик је најстарије одељење у Матици српској. Оно је основано првобитно под називом Књижевно одељење, то је највеће и најстарије одељење, има највише сарадника, највише пројеката и њен обим послова је највећи у Матици српској. Матица српска је, пре свега, основана због Летописа Матице српске. Летопис Матице српске је покренут, први број 1825. године, и Матица се окупила, неки богати људи су се окупили у Пешти, богати Срби који су нашли интерес да се тај Летопис објављује. То је најстарији књижевни часопис на свету дугог континуитета. Он излази и дан-данас и бавио се некада језиком, доносио је прилоге из језика, доносио је занимљиве прилоге, збирке речи из разник крајева српства, али данас се бави искључиво књижевношћу“- рекао је Дејан Милорадов и подсјетио да су многи знаменити Срби у 19. вијеку били чланови Матице, а међу њима Петар Други Петровић Његош, Ђура Даничић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај.
Гост је потом приближио рад Одељења за језик и књижевност Матице српске подсјетивши и на период заједничке државе и заједничког језика Срба и Хрвата тзв.српско-хрватског, који је данашњи српски и на Новосадски договор из 1960. о једном заједничком правопису и ријечнику, при чему се на том пољу урадио само Правопис, јер је Матица хрватска напустила пројекат.
„Матица је правила Правопис српскога језика који је изашао 1993. године. Он је доживио три издања. Треће допуњено издање је објављењно 2010. године и Матица српска је објавила и Речник српског језика једнотомник који је овде пред вама и Нормативну граматику. Правопис, речник и граматика су основе једног језика. Сваки језик то мора да има. А с обзиром на то да је српски језик спецофичан, да има да изговора која су ова нормативна екавски и ијекавски, Матица се потрудила да објави иијекавско издање тих пунликација. У Одељењу конкретно ми смо оформили давних дана, тамо негде 96. године мали лексикографски тим. Ја се бавим лексикографијом, лексикологијом. Био нас је троје, четворо, тај тим водио мој професори велик и учитељ Драгољуб Петровић. Радили смо нешто специфично Дијалекатски речник. На територији Војводине имају 4 дијалекта која припадају српском језику“- навео је сарадник Матице српске Дејан Милорадов.
Истакао је да је Матица започела рад на нечему што нема ниједан језик, а то су рјечници који се баве зоонимима.
Отац Гојко Перовић истакао је да ми кроз таква истраживања долазимо до својих прапочетака која може језик да да и да није штетно за хришћанина познавање историје свога народа која залази и у паганизам.
Говорећи о називима опасних животиња попут змије, вука и медвједа, које су људи уносили у свој живот, господин Дејан Милорадов је навео да су оне опасне и имају велику симболику, па се и не помињу.
„Моје неко размишљање иде у правцу тога да управо што се не сме поменути назим змије Шарган и Шаран је допринело губитку тих речи. Те речи су се изгубиле, так ода народ уместо тих речи употребљава тзв. еуфемизме и помоћу тих еуфемизама именује змије, тако да се за змију каже непоменица, за медведа се каже непоменик и за вука се каже непоменик. Значи , не сме да му се помене име, да се не би призвао:“
Ову епизоду Дијалошке трибине препоручујемо да погледате у наставку.
