Симо Матавуљ дошао је у Београд у вријеме прерастања српске патријархалне културе у културу модернитета и врло брзо се нашао у првом ешалону српских писаца, рекао је професор Душан Маринковић на предавању о популарном писцу
Поводом обљетнице рођења Симе Матавуља, свеучилишни професор у пензији Душан Маринковић у уторак је у просторијама библиотеке „Просвјете“ у Загребу одржао предавање о овом познатом писцу рођеном у Шибенику, а умрлом у Београду, који се у својим ђелима бавио Далмацијом, Србијом и Црном Гором.
У 170 година од Симиног рођења до данас много се тога измијенило у ове три културолошке заједнице које је он описивао, бавећи се искуствима људи на тим просторима.
– Читајући његова ђела сагледавамо идеализиране слике живих колектива: он нас враћа у вријеме
када је све изгледало добро и лагодно, а сваки члан колектива био је заштићен. Некад су те средине имале ведро лице које више немају – рекао је Маринковић.
– Матавуљ је дошао у Београд у вријеме прерастања српске патријархалне културе у културу модернитета. Брзо се нашао у првом ешалону српских писаца, постајући с временом и редовним чланом српске краљевске академије. Његово напредовање говори о асимилацијском потенцијалу Београда. Велик дио своје прозе написао је крајем 80-их и почетком 90-их година 19. вијека. Међу њима су и „Београдске приче“ које су дуго сматране неуспјешним, али их је реафирмирао Станко Кораћ. Окушао се и у драмама и у аутобиографској прози о животу у Црној Гори, гђе је био професор у гимназији и учитељ ђеце кнеза Николе, као и о свом каснијем животу и професорском раду у Београду. Први напушта гогољевску традицију и одлази према западноевропској књижевности, прије свега француској. Матавуљ се, осим тога, бавио и темама које су до тада биле табуизиране – нагласио је Маринковић.
Говорећи о Матавуљевим најпознатијим ђелима „Пилипенда“ и „Бакоња фра Брне“, Маринковић је подсјетио да се у „Пилипенди“ бавио темом унијаћења – могућности избора главних јунака хоће ли се поунијатити (постати гркокатолици) и добити храну или ће умријети од глади. У роману „Бакоња фра Брне“ Матавуљ описује живот искушеника за фратра и живот у једном од бројних католичких самостана у Далмацији гђе су се фратри бавили и зеленаштво, али су ипак уживали углед у народу.
Предавању су присуствовали и ученици првог разреда Српске православне опће гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ под водством професорице српског Валентине Пипинић.
Извор: Портал Новости
