Пише: Павле Косић
Након што је кампању за председника Америке суспендовао Роберт Кенеди Млађи, пруживши подршку Доналду Трампу, од кандидата који би могли да утичу на исход избора у председничкој трци остала је Џил Стајн, кандидаткиња Зелене странке. Иако је подржава тек један до два одсто Американаца, управо би Стајн могла да буде „крива“ за Трампов повратак у Белу кућу.
Као што је већ много пута објашњено, победника америчких председничких избора одлучиће гласачи у неколико „колебљивих“ савезних држава. То су „љубичасте“ државе у којима није сигурна победа ни демократа (плави), ни републиканаца (црвени), а анкете показују да је трка толико тесна да је немогуће прогнозирати да ли ће их освојити Доналд Трамп или Камала Харис.
У „колебљиве“ савезне државе на овогодишњим изборима спадају Аризона, Џорџија, Северна Каролина, Пенсилванија, Висконсин, Невада и Мичиген.
Управо у Мичигену кампања Џил Стајн највише долази до изражаја, пошто анкете показују да у тој савезној држави кандидаткиња зелених има подршку чак и до три одсто бирача. У ситуацији у којој разлика између Трампа и Харис износи око два процента у корист демократкиње, улога Стајн могла би да буде веома значајна.
Главни разлог за то што је кампања Џил Стајн, која је јеврејка, релативно успешна у Мичигену је рат у Појасу Газе у којем су страдале десетине хиљада Палестинаца откако је Израел покренуо војну офанзиву као одговор на теористички напад 7. октобра прошле године који је извела милитантна група Хамас. Мичиген је савезна држава у Америци која има највећи проценат становника арапског порекла – 2,11 одсто, односно око 210.000 људи. Бирачи који припадају тој групи углавном не желе да гласају ни за Трампа, ни за Харис због њихове отворене подршке Израелу. Стајн, са друге стране, експлицитно подржава оснивање суверене палестинске државе, а покренула је и иницијативу за „заустављање геноцида“ над Палестинцима од стране Израела.
Истраживања показују да су, када је реч о бирачима муслиманске вероиспосвести, Џил Стајн и Камала Харис готово изједначене на националном нивоу, док је у Мичигену ситуација још лошија за актуелну америчку потпредседницу. Стајн у тој савезној држави подржава 40 одсто муслиманских бирача, Трампа 18, а Харис свега 12 процената испитаних, објавио је у августу Савет за америчко-исламске односе. Кандидаткиња зелених је у предности код муслиманских бирача и у још две „колебљиве“ државе – Аризони и Висконсину – које је Џо Бајден освојио у тесним тркама када је 2020. године победио на председничким изборима.
Подршка Палестини, студентима и примирју у Украјини
Када је у мају ове године, Генерална скупштина Уједињених нација огромном већином гласала за предлог да Палестина постане чланица УН, док су Сједињене Државе биле против, Стајн је јавно негодовала.
„Честитам Држави Палестини! Нечувено је да су САД поново гласале против чланства Палестине у УН – против огромног консензуса на глобалном нивоу. Као председница, у потпуности ц́у подржавати право палестинског народа на самоопредељење“, написала је тада на Иксу.
Кандидаткиња зелених је подржала Палестинце и када су на универзитетима широм Америке избиле студентске демонстрације против израелске агресије у Гази. На једном од протеста, Стајн је, заједно са још неколико десетина демонстраната, чак и ухапшена на Универзитету Вашингтон у Сент Луису.
Џил Стајн
„Била сам на протесту како бих пружила подршку студентима који су све ставили на коцку – каријеру, дипломирање, чак и животе. Они се боре за највише вредности америчког друштва тиме што се противе геноциду и траже да се поштују наша уставом загарантована права на слободу говора и протест. Тактика коју користи, америчка полиција је преузела од израелских окупаторских снага које се тако понашају према Палестинцима“, рекла је Стајн за ЦНН неколико дана након што је приведена.
Коментаришући ваздушне ударе израелске војске на Либан последњих дана, Стајн је поручила да ти напади „очигледно имају за циљ да изазову шири регионални, чак и светски рат, и директно увуку САД у сукоб“.
„Све да би се омогућио геноцид. Бајден и Харис морају одмах да прекину испоруку оружја и финансирање Израела, пре него што нас све побију“, написала је кандидаткиња зелених на друштвеним мрежама.
Она је израелске нападе на Либан окарактерисала као „тероризам“, а коментарисала је и упад израелских снага у просторије Ал Џазире на окупираној Западној обали, истакавши да би то могло да се протумачи и као признање владе Бењамина Нетањахуа о намери да „почини геноцид“.
„Зашто Израел забрањује извештавање медија на Западној обали? Шта то планирају, што не желе да свет види? Израелско ућуткивање, застрашивање и убијање новинара могло би да буде и признање Нетањахуовог режима о намери да почини геноцид у Палестини“, навела је Стајн.
Што се тиче рата у Украјини, сматра да је сукоб „катастрофа која је могла да буде избегнута“, додајући да су након почетка рата „Русија и Украјина склопиле мировни споразум, али су Сједињене Државе и Велика Британија то одбиле“.
„Елите у Вашингтону већ дуго планирају да искористе Украјину против Русије, али који је план, осим борбе до последњег Украјинца или трећег светског рата“, изјавила је недавно Стајн.
Након једног интервјуа у којем је избегла да конкретно одговори на питање водитеља да ли је руски председник Владимир Путин ратни злочинац, Стајн је објавила отворено писмо у којем је, поред Путина, као ратне злочинце окарактерисала и Џоа Бајдена, Камалу Харис, Хилари Клинтон, Барака Обаму, Доналда Трампа, Џорџа Буша, Дика Чејнија, Бењамина Нетањахуа и Башара ел Асада.
Оснивач „Телеграма” у интервјуу Карлсону: ФБИ покушао да врбује моје запослене(ВИДЕО)
„Иако оштро осуђујемо поступке ових лидера, такође препознајемо важност дипломатије због тренутних глобалних сукоба и растуће опасности од нуклеарног рата, вођење дијалога је од суштинског значаја, чак и са онима за које верујемо да су починили тешке злочине. Ситуација у Украјини и ескалација тензија на Блиском истоку, а посебно рат у Гази, створили су нестабилно глобално окружење које подсећа на увод у Први светски рат. Тражимо од Беле куће да направе промену која је Америци и човечанству очајнички потребна. Наша кампања је посвец́ена спољној политици заснованој на дипломатији, људским правима и међународном праву. Залажемо се за то да САД преузму водец́у улогу у глобалним напорима за нуклеарно разоружање и да изграде свет у коме се поштују суверенитет, самоопредељење и међународно право, а рат постаје реликт прошлости. Само хитним и искреним решавањем ових питања можемо се надати да ц́емо смањити ризик од нуклеарног рата и обезбедити будуц́ност мира, правде и људских права за све“, навела је Стајн.
Оптужбе да је „руски агент“ и непријатељ за цео живот
Ово није први пут да Џил Стајн учествује на председничким изборима, чак би се могло рећи да је ветеран, пошто је кандидаткиња зелених била и 2012. и 2016. године. Док њена прва кампања за председницу није протекла уз много помпе, у америчким политичким и медијским круговима уврежено је мишљење да је управо Стајн индиректно помогла Трампу да победи Хилари Клинтон на изборима 2016. године. Претпоставка је да је мали проценат бирача који је у „колебљивим“ државама гласао за њу, уместо за Клинтонову, направио довољну разлику и омогућио Трампу улазак у Белу кућу.
Тако је од Хилари Клинтон направила непријатеља за читав живот, па је бивша прва дама и државна секретарка још крајем 2019. године „упозоравала“ демократе да би кандидат треће странке могао да доведе до поновне победе Доналда Трампа, а Стајн је директно оптужила да делује као руски агент.
„Она је руски агент. То је јасно. Они не могу да победе без кандидата треће странке. Не знам ко ће то бити, али гарантујем да ће демократе имати велики изазов у виду треће странке у кључним државама које су им најпотребније“, рекла је Клинтонова.
Убрзо је стигао и одговор Џил Стајн која је рекла да није руски агент, оптуживши Хилари Клинтон за ширење теорија завере.
„Ја нисам руски шпијун. Мислим да је ово потпуно безвезна теорија завере за коју не постоји никакав основ. Заиста је нечувено да Хилари Клинтон покушава да промовише ову сулуду идеју. Не можете само да клеветате људе, морате изнети и неке чињенице“, поручила је чланица Зелене странке.
Стајн, упркос упозорењима Хилари Клинтон, није учествовала на изборима 2020. године, али страх демократа да би кандидаткиња зелених ове године опет могла да их остави „кратких рукава“ поново је присутан, поготово након што је коалиција муслиманско-америчких организација позвала бираче исламске вероисповести да на изборима 5. новембра гласају за „пропалестинског кандидата“, што укључује и Џил Стајн.
„Након опсежних консултација, дискусија и разматрања, Радна група за изборе 2024. године одлучила је да охрабри америчке муслимане да гласају за било ког председничког кандидата по свом избору који подржава трајни прекид ватре у Гази и амерички ембарго на испоруку оружја израелској влади, као што су др Џил Стајн, др Корнел Вест или Чејс Оливер“, наводи се у саопштењу.
Извор: НИН
