Прослављени спортиста клубова Јадран и Партизан годинама је играо за италијански Про Реко у малом месту поред Ђенове, прошао Будимпешту и Марсељ, али поглед са 1.894 метра високог врха Велики кабао препоручује свакоме
Андрија Прлаиновић, великан светског ватерпола, између осталог двоструки олимпијски и светски шампион, 2006. направио је потез који му је одредио каријеру, али и живот. Решио је да капицу матичног Јадрана замени Партизановом и да при томе одлучи да репрезентација Србије буде састав с којим ће стићи до звезданих висина. Многи су сматрали да ће Прлетов потез изазвати тектонски поремећај у једном од најлепших градова Боке. Мада је Херцег Нови увек био српски оријентисан, због чега и није сходно својим туристичким капацитетима био миљеник владајућег режима, било је оних који су сматрали да је Прлаиновић себи затворио врата родног града.
Омиљени лик у Херцег Новом
Да скратимо причу: не да се то није догодило, него је Прлаиновић и данас један од најомиљенијих ликова у јавном животу Херцег Новог. Његови спортски успеси и долазак после великих такмичења у град – од Игала до Мељина – увек су били праћени с великим одобравањем. Свему томе допринео је понашањем, сталним истицањем љубави према Боки и Херцег Новом и сам Андрија. У Херцег Новом је купио кућу, сваки слободан тренутак са супругом Иваном, децом Ђурђом и Богданом користи да буде у Боки.
Не треба пуно да би се заволела Бока. Довољно је да дођеш. Дивља и питома, изазовна и пријатељска. Слажем се, има прелепих залива, плажа, мора, али Бока има нешто своје, нешто што је издваја од других – знао је Андрија Прлаиновић некада у време пауза спортских такмичења да се повери. Шта је то издваја, логично питање је онога који није упућен у тајне „Невјесте Јадрана”. Увек прецизан када износи неки став, Прлаин прича:
Има душу, што бисте ви новинари рекли, неки посебан шмек. Знате ли да некада можете да се купате у Боки и да после 20 минута стигнете на планину под снегом. Ето, и то је Бока. И то је тема. Планина Орјен, планина где је вода мислена именица, мада је у близини село Црквице, најкишовитије место у Европи. Покојни отац Рајко био је велики заљубљеник у Орјен. Често ме је доводио, терао да уживам у прелепој природи, чистом ваздуху, лепотама које одузимају дах. Због тога сам решио да ове године један дан проведем на Орјену освајајући највиши врх Велики кабао. Речено – учињено. Спортски научен да се бори за победу, Прлаин је храбро кренуо у освајање врха на 1.894 метра.
– То је права планинска стаза коју сам с уживањем прошао. Има шта да се види. Крстарите кроз густе шуме које опстају и без воде на својој површини, али са снегом и кишама током зиме, пролазите и масиве који не делују увек пријатељски. Велики кабао је највиши врх, познат и по муникама, реткој врсти бора. Има и лакших и тежих стаза, али је задовољство освајањем врха увек исто.
Поносан на Боку которску и њене природне лепоте, Прлаин закључује:
– Када причам о њој често кажем да Бока није само море. Бока има другу лепоту која је покрива. То је Орјен, па нисте за џабе писали за Јадран да је клуб из града под Орјеном.
Планина зове
И, на крају, уз новинарски став да би нешто од овога објавили с фотографијама с лица места Прлаин уз смех одговара:
– Може, уместо хонорара за фотографије ставите моју препоруку за освајање Орјена. Диван доживљај који увек остаје у сећању.
Нека буде тако, Орјен зове!
Стаза за принца
Јурећи по интернету сазнајемо да је стаза до врха планине Велики кабао направљена да би аустроугарски принц Рудолф Хабзбург, иначе орнитолог, лакше изучавао ово подручје које га је привлачило.
Бока је То
Након Херцег Новог и Београда, Прлаиновић је годинама играо за италијански Про Реко у малом месту поред Ђенове. После се скрасио у Солноку, у години короне играо у Будимпешти, одакле је отишао у Марсељ. С репрезентацијом је пропутовао свет.
– Свако место има своје лепоте, нешто по чему ћу да их памтим. Где год био, увек волим да се вратим у Херцег Нови. Бока је то.
Извор: Политика
