Пише: Оливер Јанковић
Још од 2010. има титулу првакиње свијета у дисциплини ваздушни пиштољ 10м а те године је била и „спортисткиња године“ у Србији. Прошло је 15 година, свјетских и европских, појединачних и екипних титула, али никад, до јуче, олимпијска медаља! Нешто слично Новаку Ђоковићу, са једним олимпијским циклусом мање од њега (Лондон 2012, Рио 2016, Токио 2020) до Париза 2024,
Зорана Аруновић је често била и четврта и седма и осма , али никад са колајном око врата. Дјеловало је драматично када смо јуче схватили да ће четврте игре за редом, вишеструка шампионка остати без медаље у појединачном надметању.
Али, сваки српски навијач је осјећао, до оног нивоа „знао“ да се у заједничком наступу ње и Дамира Микеца, једноставно мора нешто збити. Оно „нешто“ што ће спортску срећу и прави полет српске спортске силе – покренути у правцу првих медаља.
ВАР СОБА: Српски витезови у гротлу паганске арене! Данас гледајте „Star Wars“!
Зато ће, трећи такмичарски дан XXXIII Олимпијских игара у Паризу бити запамћен не по још једном високом пласману српских џудиста (Марица Перишић – шеста!), ни по побједи српске боксерке Наталије, нити по готово митском дуелу Ђоковића и Надала (који је Србина послао корак ближе медаљи а Шпанца у музеј), него по медаљи (првој за Србију на овим Играма) коју су обезбједили Дамир и Зорана, и за коју ћете, док ово будете читали јутрос, већ знати да ли је сребрна или златна. То је та експлозија о којој смо причали, И која ће сигурно да покрене ланац побједа. Данас опет: ватерполисти, одбојкаши, кошаркаши, веслачи а крећу и баскеташи! Још нијесмо видјели све џудисте, ни све српске пливаче…. Ако се по Зор(ан)и дан познаје….. Ужвајте!
