Пише: Оливер Јанковић
Српске одбојкашице су недавно, што се оно каже, „лијевом руком“ дошле до европске бронзе и најавиле повратак на висине на којима су им свјетска злата и олимпијска сребра била одличја која се подразумијевају. Одбојкаши су прије неки дан изашли из групне фазе Европског првенства, али уз врло промјењиву игру и резултате.
Пред сјутрашњу осмину-финала, домаћи медији пишу о томе како два пораза у групи и нијесу толико лош скор, јер смо тим резултатом избјегли Италију, Пољску и кога све не, на путу ка полуфиналу. Али ни Словенци нијесу мачији кашаљ. Словеначки одбојкаши представљају сами европски врх и бране бронзу са посљедњег првенства из 2023. Дакле, ако хоћеш медаљу, мораћеш је одузети од Словенаца у директном обрачуну.
Може ли то Србија?
Ако навијачку анализу сведемо на нестабилни успјех из групне фазе, немамо се чему нарочитом надати. Међутим…. Игре одбојкаша Србије у групи, нијесу биле обиљежене само промјењивом игром и резултатима, већ и очигледном вртешком постава које нам је приређивао српски селектор, Румун Крецу. Па тако, ако су фантастични преокрет против Холандије извојевали Лубурић, Јововић и Недељковић, онда су још луђи и такмичарски важнији преокрет против Данаца приредили браћа Машуловић и Миран Кујунџић. Опет, разочаравајући пораз од Белгије претрпјела је нека трећа, комбинована постава….
Е сад, многи ће рећи да Европско првенство није такмичење на ком треба комбиновати, него напротив ту треба играти са најјачом поставом. Али, такмичење дуго траје. До медаље се долази са 9 утакмица, од којих су посљедње 4 најинтензивније и најзахтјевније. Сјутра вече ће Георгије Крецу показати је ли знао шта ради када је онолико мијењао, и да ли против Словенаца можемо гледати најбољу могућу Србију, са свим горе поменутим „орловима“ на паркету? Ако се то деси, онда ни четвртфинале не може бити велика препека.
Имао сам потребу да ово напишем прије меча са фаворизованом Словенијом, јер се у ваздуху осјећа да Румун спрема нешто ново. Коначно, управо је садашњи селектор Србије, предводио Словенију на њеном путу ка европској медаљи, прије три године, што нам обећава да он добро познаје противника. Остаје нам да то „из ваздуха“ покушамо удахнути пуним плућима…
