Piše: Saša Ozmo
Dve titule, četiri grend slem polufinala, po jedno masters finale i polufinale. Za gotovo svakog drugog tenisera – sezona iz snova. Ne i za Novaka Đokovića, najvećeg tenisera svih vremena.
Da, Đoković je postavio suludo visoke standarde tokom svoje više od dvadeset godina duge karijere. Ipak, stvari se moraju staviti u kontekst. Novak je u 39. godini života. U tom poznom teniskom dobu niko nikada u istoriji nije bio konkurentan kao što je Đoković sada.
ATP lista kaže da je Novak četvrti teniser sveta, ali de fakto jedini koji mogu da ga bude u važnim mečevima jesu – Karlos Alkaraz i Janik Siner.
Ipak, telo više ne sluša onako kao nekad. Povrede se javljaju češće, ali volja – ne posustaje. Ove godine je retko koji turnir okončao potpuno zdrav, a do kasnih faza slemova već je dolazio ranjen.
Četiri grend slem polufinala – četiri zida
U Australiji, gde je ostvario najveću ovosezonsku pobedu – nad Alkarazom u četvrtfinalu – predao je Zverevu polufinale posle prvog seta. U polufinalu Rolan Garosa je izgubio od Sinera, i tu je bila najveća šansa, iako je i taj meč bio gotov u tri seta.
VAR SOBA: Prejaki za domaću ligu, slabi za Evropu – dosadno!
Na Vimbldonu se povredio u četvrtfinalnom meču sa Kobolijem i protiv Sinera nije mogao da se kreće kako treba. Velika su bila očekivanja pred polufinale sa Alkarazom na US openu, ali i tu je Novak ostao bez ijednog osvojenog seta.
“Prolazim kroz neku vrstu tranzicije i pokušavam da uđem u ovo poslednje poglavlje – koliko god da će ono trajati za mene – sa mirom u glavi, gde ću i dalje moći da zadržim tu glad i takmičarski duh na terenu, a istovremeno da se suočim sa nekim realnostima koje mi u ovom trenutku nije lako da prihvatim… Bio sam dominantan igrač veći deo svoje karijere, više od 20 godina, a sada mene nadvladavaju, posebno Alkaraz i Siner”, kaže Đoković i dodaje:
“Vidite, znao sam da će to jednom doći. U svakom sportu dođe vreme kada se pojavi nova generacija i počne da dominira. Prirodna evolucija. Siner i Alkaraz su sjajni za tenis”.
Zašto Đoković još igra?
Priznaje Novak da je vreme dominacije prošlo, ali u njemu želja za tenisom i dalje gori. Uostalom, osvojio je dva trofeja – u Ženevi i Atini. Sada ima ukupno 101 titulu, dve manje od Rodžera Federer i osam manje od Džimija Konorsa na večnoj listi.
Takođe, u Majamiju igrao finale, u Šangaju polufinale i sa 38 godina je i dalje jedan od najboljih na svetu. Pa, zašto bi prestajao? Nedavno je Đoković izjavio da mu je san da se povuče na Olimpijskim igrama 2028. godine u Los Anđelesu. Naravno, ako mu telo dozvoli.
Osim želje za titulama i strasti prema tenisu, još nešto gura Novaka da nastavi. Nekada je osvajao trofeje – danas i srca. Publika koja mu je nekad zviždala sada ga nosi. Novak je, napokon, postao i voljen koliko je poštovan.
VAR SOBA: Prejaki za domaću ligu, slabi za Evropu – dosadno!
“Da, i dalje uživam u uzbuđenju koje donosi takmičenje. Danas sam ponovo dobio neverovatnu podršku publike na terenu. Veoma sam zahvalan na tome. Istinski sam uživao. Da, to je jedan od najvećih razloga zbog kojih i dalje nastavljam. Ljubav koju dobijam širom sveta poslednjih nekoliko godina je neverovatna”, rekao je Đoković posle poraza u polufinalu US opena.
Novak: Uvek sam verovao u gotovo nemoguće stvari
Drugu godinu u nizu, Đoković preskače Torino. Sada ima dovoljno vremena za odmor, ali i za temeljne pripreme pred 2026. godinu. Australijan open počinje 18. januara, a Đoković je tamo deset puta bio šampion.
„Uvek sam verovao u stvari koje su gotovo nemoguće da se ostvare. Sumnjam u to da mogu da osvajam slemove protiv Sinera i Alkaraza. Ali kada uđem na teren, ne zanima me ko je s druge strane mreže. Uvek verujem da sam bolji i da zaslužujem da pobedim”.
Dvadeset peti grend slem? Možda. Ali sada, više nego ikada – Novak igra za svoju dušu.
Izvor: Sport Klub
