Пише: Оливер Јанковић
Није то била тек тако нека побједа, из категорије „неочекивано“ или „једва“ или „на мишиће“. Не, на све то, што је неоспорно и очигледно, надодао се хитац под пречку Николе Јакшића у посљедним секундама утакмице и увео у категорију „да се не заборави“. Некаква космичка равнотежа вратила је све промашаје стријелаца (који су остали без још 2 медаље у 2 финала), баскеташа, џудиста, атлетичара и веслача у десну руку Николе Јакшића и (буквално поновила љепоту оног шута Филипа Филиповића из токијског полуфинала против Шпанаца) послала „делфине“ у седмо (!!) узастопно олимпијско полуфинале и борбу за медаље.
Ватерполисти Србије, популарни „делфини“ били су на зачељу српских тимских спортова у погледу шанси да дођу до медаље. Иако овдје бране олимпијско злато из Токија, у међувремену их је смјена селектора и генерације битних играча, превела у својеврсну другу лигу ватерполо нација.
Наиме, од љета 2021 до данас, одржано је 6 или 7 европских и светских првенстава – а они су на сваком остали без медаље. На неким од тих такмичења били су чак врло далеко на осмом и деветом мјесту. Зато смо прије њих, у неким анализама и очекивањима, као освајаче медаља видјели и одбојкашице, и баскеташе, па и кошаркашице. Међутим, овим момцима је олимпијска борба за медаље ушла под кожу. Толико и тако да су Грци, много боље котирани на овогодишњим и прошлогодишњим такмичењима, пред њима данас изгледали паралисано.
Можемо рећи да је одређену олују у олимпијски базен унијела побједа Хрвата над супер-фаворитима Шпанцима. Та утакмица је показала колико на олимпијади ништа није загарантовано, и како ово врхунско такмичење никако и никад не смијемо схватити као пресликавање или сумирање резултата из текуће или прошлогодишње сезоне. Овдје се мораш поново изборити за оно што ти већ стоји уписано на ранг-листама и кладионичарским квотама. То смо дебело осјетили на својој кожи у бројним разочарењима које смо до јутрос доживјели у Паризу, али и у начину на који је Новак морао да докаже свој квалитет на шљаци Шатријеа у својој 37. години.
Вјерујем да је и „орловима“ лакше што нијесу данас сами у олимијском полуфиналу. А вјерујем да сада, са овим залогајем мајсторске побједе који су окусили Јакшићевим голом, нико више није фаворит испред српских ватерполиста, одавде па до самог краја.
А кад смо код воде и код екипних спортова данас ће се за медаље, кроз полуфинале и могуће финале, борити и српски кајакашки мушки четверац. Може ли бити да ће поменута равнотежа, која је делфине увела у полуфиналне воде још једне олимпијаде, И ове момке прогурати тамо гдје нијесу стигли Мајдов, Кукољ, Сара Ћирковић, Ангелина Топић, Ивана Шпановић, Тијана Бошковић, Маја Огњеновић, а гдје их већ бијасмо видјели ?
