Пише: Резервни навијач
Репрезентација Србије на ово је европско првенство стигла у изненађујуће јаком саставу и праћена, нимало изненађујуће, великим очекивањима својих навијача у чијим се грудима већ пар деценија у правилном ритму смењују велика очекивања и велика разочарења. Нажалост, упркос тиму ког је по звучности имена од којих је сачињен понеко смештао и међу фаворите из сенке на овом такмичењу, резултат је, барем засад, изостао. Пораз од фаворизоване али и прецењене Енглеске на почетку првенства, а потом и традиционални, седми у низу, реми са Словенијом, довели су Пиксијеве изабранике у позицију да им је за пролазак потребно једно минијатурно чудо против Данске, уз још неколико синхронизованих чуда на другим теренима.
На овом месту ћемо се зауставити и нећемо се упуштати у увек незахвалне прогнозе и процене, већ ћемо препустити играчима, судијама и лопти да реше питање учесника у нокаут фази првенства. уместо бављења будућношћу, запитајмо се о разлозима подршке коју очигледно индиспонирани Драган Стојковић ужива у политичком врху Србије, чији се први човек више пита о састављању и игри репрезентације него селектор. Уосталом, тај први човек више се пита и о многим другим питањима него струка, тако да репрезентација није ни могла очекивати да ће бити поштеђена његове сведржачке амбиције и самољубља.
Али и даље је нејасно због чега се та амбиција и то самољубље нису потрудили да пронађу селектора који није само неспорна фудбалска величина прошлих времена, већ који се помало разуме и у данашњи фудбал. Уз једног модерног селектора, који би више водио рачуна о стварним односима снага на терену и који би игру репрезентације постављао у складу са стварним потребама, репрезентација Србије би можда већ у овом часу имала осигурано место у наставку такмичења. Овако јој остаје да се узда у срећу и у провиђење, те да се нада да ће Пиксијеве семантичке доскочице, по узору на ноторног Миљана Миљанића, барем мало ублажити фрустрацију навијача и уверити их да је само један бод из две утакмице био реалност и максимум ове екипе.
ВАР СОБА: Пласманом одбојкаша, олимпијски тим Србије сабрао 109 учесника!
У некој другој ситуацији било би можда и непристојно посезати за претпоставкама, али у Вучићевој земљи чуда могуће је и више тога него у оној Кероловој, па тако није искључено ни да најважнијем станару Андрићевог венца одговара управо такав, индиспониран и дезоријентисан селектор, као и мањак бодова на табели. Да му одговара што ранији повратак репрезентације са првенства. Вучић је вешт владар који схвата да је репрезентација, уз СПЦ, једини реално постојећи феномен који уједињује Србе као нацију, а све друго су идеолошки конструкти. Он такође схвата да би успех репрезентације могао подићи талас усхићења заснованог на нечем позитивном, на неком успеху, уместодосадашњих вештачких усхићења, која су углавном била резултат дресуре или чак директног налога из напредњачких партијских структура.
А на крести таквог таласа лако би се могле пронаћи и неке нове друштвене, а потом и политичке идеје у којима за Вучића и његову машинерију не би било места. Зато је Вучићу потребан смушени Пикси на клупи Србије, потребан му је селектор који за сваку утакмицу непогрешиво бира једну од три најгоре могуће формације и који нуди несувисла тумачења својих одлука и исхода утакмице. Неуспех репрезентације на првенству Вучићу гарантује друштвени статус кво и останак у колотечини, а њен успех би извео масе на улице Београда, али и многих других градова, и то не само у Србији. И то масе у броју који првом човеку Србије не гарантује да њима може манипулисати као што је, преко својих савезника и сарадника методично распоређених по опозицији, успевао манипулисати прошлогодишњим окупљањима у Београду, од којих су само наивни очекивали да ће донети неку суштинску промену.
Да би владао Србијом, Вучићу је потребно редовно снабдевање свежом залихом пораза и неуспеха, јер се његова страгетија владања своди на пропагандно претварање пораза и неуспеха и величанствене победе и немерљиве успехе. Ипак, лопта је округла, па можда у мечу против Данске, уз мало среће, изненади и противничког голмана и Пиксија и Вучића. То би био леп наговештај , зато што ће, с обзиром на капацитете садашње опозиције у Србији, и против Вучића бити потребно садејство изненађења и среће.
