Piše: Miloš Marković
Tokio je drugi put ugostio najbolje atletičare sveta. Ako se o Svetskom prvenstvu iz 1991. pričalo 34 godine, o ovom će možda i duže. Mondo Duplantis je 14. put postavio svetski rekord u skoku motkom. Sindi Meklafin-Levon i Merilejdi Paulino su prve žene u 21. veku koje su istrčale 400 metara ispod granice od 48 sekundi. Poslednji put kroz liniju cilja prošla je najodlikovanija sprinterka na 100 metara ikada Šeli-En Frejzer-Prajs. Jedinu medalju za Srbiju osvojila je Angelina Topić u skoku uvis.
Angelina Topić bolja od mame i tate
Kada je i treći put Angelina Topić oborila letvicu postavljenu na visinu od tačno dva metra, više ništa nije zavisilo od nje u finalu Svetskog prvenstva u skoku uvis, već samo od svetske rekorderke Jaroslave Mahučih. Ukrajinka nije htela da se zadovolji bronzanom medaljom, nego je nakon prvog neuspeha na 2,00 metra dva dodatna pokušaja prebacila za narednu visinu – 2,02 metra. Htela je da se bori za zlato sa Australijankom Nikolom Olislagers.
Nakon prvog rušenja dah je bio kraći, a pritisak veći. Oslonjena na rame Elenor Paterson Topićeva je gledala Mahučih na zaletištu i čekala trenutak odluke. Pokazala je svetska rekorderka da je od krvi i mesa i da ne skače preko dva metra „iz kreveta“. Podijum je podelila sa najboljom srpskom skakačicom uvis svih vremena.
Kada je bilo najpotrebnije Angelina Topić je skakala najbolje. Do visine potencijalnog ličnog i državnog rekorda skakala je bez greške. Prvo rušenje letvice u Tokiju imala je tek na 2,00 metra.
Prvu i jedinu medalju za Srbiju na Svetskom prvenstvu osvojila je preskočivši 1,97 metara. Sa medaljom oko vrata i suzama radosnicama u očima dočekala je spuštanje zavese na jubilarno 20. Svetsko prvenstvo. Uspela je ono što nije pošlo za rukom ni mami Biljani Topić 2009. godine u Berlinu, ni tati Dragutinu Topiću 1996. godine u Atlanti, kada su bili četvrti na Svetskom prvenstvu.
Spavaš li mirno Marito Koh
Poslastica šestog dana prvenstva – najbrža trka ikada na 400 metara za žene. Sindi Meklafin-Levon oborila je najstariji rekord šampionata, koji je pre 42 godine na prvom izdanju u Helsinkiju postavila Jarmila Kratohvilova, kada je istrčala za stotinku brže od 48 sekundi. Amerikanka Meklafin-Levon je tu granicu probila za 12 stotinki i sa 47,78 sekundi istrčala drugi rezultat svih vremena i dokazala da svetski rekord Marite Koh od 47,60 sekundi iz 1985. godine nije nenadmašiv.
Svetsku rekorderku na 800 metara Kratohvilovu, koja je do 16. septembra držala drugu poziciju najbržih četristometrašica, potisnula je na četvrto Merilejdi Paulino koja je postavila nacionalni rekord Domenikanske Republike sa 47,98 sekundi i osvojila srebrnu medalju.
Svih osam finalistkinja u Tokiju je istrčalo brže od 50 sekundi.
Finiš najduže trke uzbudljiviji od najkraće
Manja neizvesnost u muškoj konkurenciji bila je u finalu trke na 100 metra, nego u maratonu, što se zaista retko viđa.
Pet stotinki razlike bilo je između Jamajčanina Oblika Sevila i Kišana Tomsona u finalu najkraće trke, dok su Alfons Simbu i Amanal Petros kroz cilj prošli u razmaku od tri stotinke – u trci dužoj za 42,095 metara.
Simbu i Peterson priredili su pravi spektakl drugog dana takmičenja, kada su sa ulica Tokija uplovili na stadion i vodili borbu za zlato. Obojica su prošla kroz cilj za 2:09:48, ali je Alfons Simbu to učinio za tri stotinke brže.
Poslednje lansiranje „poket roket“
Jamajčanka Šeli Šeli-En Frejzer-Prajs, najodlikovanija sprinterka ikada na 100 metara, zaustavila je poslednju stotinku u svojoj karijeri. Tačku je odlučila da stavi u 38. godini. Od Pekinga 2008. do Tokija 2025. godine osvojila je tri zlatne, četiri srebrne i jednu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.
Na Svetskim prvenstvima ukupno je osvojila 17 medalja, među kojima je i poslednja – srebrna iz Tokija u štafeti 4×100 metara.
„Poket roket“, kako je popularno zovu, uspela je da se plasira i u finale na 100 metara i u svojoj poslednjoj individualnoj trci istrčala 11,03 sekundi za šesto mesto. Jamajka je uz Juseina Bolta i Frejzer-Prajs preuzela primat od američkih sprintera na čitavu deceniju i po.
Zamišljeno – ostvareno
Dilema je da li je veći utisak kada Šveđanin Armand Mondo Duplantis ne postavi svetski rekord u skoku motkom ili kada to uradi. Čast Svetskog prvenstva spasao je postavljanjem njegovog 14. svetskog rekorda u skoku motkom.
Trenutno je jedini čovek u istoriji ove discipline koji je uspeo da preskoči 6,30 metara. U stilu legendarnog Sergeja Bupke, koji je ostao na 6,15 metara, Duplantis svetske rekorde obara za po jedan centimetar.
Pred početak letnje sezone izjavio je da mu je cilj za ovu godinu da preskoči letvicu na 6,30 metara. Uradio je to na poslednjem takmičenju, u poslednjem trećem pokušaju. U situaciji kada skakačima motkom jedan centimetar izgleda kao nesavladiv vrh, Duplantis je nakon preskočenih 6,15 prijavio visinu novog svetskog rekorda.
Bal na vodi
Ceremonija zatvaranja Svetskog prvenstva je održana, zastava predata narednom domaćinu prvenstva Pekingu, ali se pobednici u jednoj disciplini nisu znali. Svako ko se nije povredio u finalu bacanja diska je pobedio.
Jak pljusak koji je dva puta prekidao finale ostavio je gorak ukus u ustima i patnju diskašima. Finalisti su izgledali kao Bambi na ledu, klizali su se, padali i rizikovali ozbiljne povrede kako bi se domogli šeste serije.
Olimpijski šampion Šveđanin Danijel Stol treću titulu svetskog šampiona osvojio je u poslednjoj seriji. Svetski rekorder Mikolas Alekna je od druge serije držao lidersku poziciju sa hicem 67,84 metra. Ipak, Stol je ušao u krug za bacanje diska i poručio: „Nije gotovo dok ja ne kažem poslednju reč.“ Jedini je izbacio disk preko 70 metara – 70,47.
Izvor: RTS
