Поштовани читаоци Журнала ово је једна нова, спортска и љетња рубрика, којом мијењамо г. Милију Тодоровића, док је на заслуженом годишњем одмору. Рубрика “Вар соба” анализираће сва значајна спортска збивања овог љета, из једног теоријског, друштвено-корисног угла.
Ријечи из наслова представљају стихове пјесме које су 90-тих година заједно пјевали српски одбојкаши и музичари а поводом славних успјеха тих година, крунисаних златном олимпијском медаљом одбојкаша Југославије (Србија и Црна Гора). „Чувај се свете све чете“ постала је химна српских одбојкаша а користе је, понекад, и други екипни спортови. Број српских ученика на ОИ у Паризу иде према цифри од 100, а хоће ли је премашити зависи од оног тамо викенда и турнира.
Свјетске лиге у Љубљани – гдје ће се ријешити питање посљедњих путника на Игре. Послије два турнира у Бразилу и Канади „орловско гнијездо“ се клати на ивици амбиса, и како ствари стоје, одлучиваће међусобни дуел Срба и Кубанаца у Словенији.
Форма одбојкаша расте и они играју све убједљивије. Послије врло блиједог издања у Бразилу и учинка 1 – 3, у Сјеверној Америци је све изгледало боље и са више енергије.
Двије побједе (над Холандијом и домаћином Канадом) и тијесни порази од Аргентине и САД. А противници у Љубљани – по мјери. На папиру, много лакши од претходних. Колико то може да завара, толико може и да буде прилика за доказивање зрелости и искуства. Квалитет имамо, очекује се рутина и такмичарска сигурност. Уз оно чувено: ако не можемо да побједимо Турке и Кубанце, шта има да тражимо на Олимпијским играма?
Србија дуго чека наступ на мушком одбојкашком олимпијском турниру. Још од Лондона 2012. Уочи Рија 2016 освојили смо Свјетску лигу, али нијесмо се квалификовали на Игре. Уочи Токија 2021, били смо европски прваци, али опет испадосмо из квалификација. Е сад, трећа….. .
