Пише: Оливер Јанковић
Српски спортисти и спортске екипе изузетно су отпочеле ову такмичарску 2026. сезону. Златне медаље, велика финала, значајне побједе…. Кренимо редом:
1. Српски ватерполисти су освојили Европско првенство, пред домаћом београдском публиком, и тако објединили олимпијско и европско злато! Ако томе додамо да су „делфини“ прошле године били четврти на првенству свијета, а да су у Београду, своје највеће ривале Мађаре савладали два пута, најприје у групи, а потом у финалу такмичења, можемо само рећи: тешко да од овога (ико други) може боље.
2. Српски рукометаши се баш нијесу прославили на Европском првенству у њиховом спорту. 14 година је прошло од када се нијесу окитили медаљом са неког великог такмичења. Па ипак на овом првенству побједили су Њемачку! Не само побједили него баш и надиграли. Њемачка је олимпијски вицешампион, а и на овом надметању освојили су сребрну медаљу. Зашто српски рукометаши тај очигледни квалитет нијесу могли или умјели да пренесу на бар још један меч, бар још једну побједу – остаје велика енигма, не само за навијаче него и за рукометне стручњаке.
3. Али, ту би био крај српским спортским недаћама, бар за почетак ове године. Јер, остало су све сами успјеси. Међу њих свакако спада одличан учинак ФК Црвена Звезда у посљедња два кола групне фазе Лиге Европе. Побједа над Малмеом у гостима, и реми код куће са Селтом, одвела је београдски клуб у прво коло елиминација, гдје ће снаге одмјерити са француским Лилом, тимом који су већ побједили јесенас, код куће (1 :0). Ако то није разлог за еуфорију, јесте за наду да „црвено-бијели“ ове 2026. године могу до европског фудбалског прољећа, односно међу 16 најбољих екипа Лиге Европе.
4. Но, ако је Лига Европе друго по квалитету европско клупско такмичење за фудбалере (иза Лиге шампиона), онда је Евролига у клупској кошарци, најпрестижније континентално такмичење. У њему КК Црвена Звезда биљежи невјероватне успјехе. Три везане побједе у гостима и побједе код куће против Дубаија и Хапоела, учврстили су екипу Саше Обрадовића у горњој, квалитетнијој, половини табеле европских првака, такозваној плеј-оф зони. Чак се и КК Партизан пренуо из „зимског сна“ и побједом над лидером табеле Хапоелом одлијепио са дна табеле, а најновијом побједом против Панатенаикоса показао да „јоште живи“ као равноправан такмац многима.
5. И коначно, за крај јануара а за почетак обећавајуће сезоне, стари тениски вук Новак Ђоковић је размрдао свјетски тениски џет-сет, тако што се послије 2 године пласирао у ново, његово 38. гренд слем финале (и по томе је убједљиви свјетски рекордер… слиједи Федерер са 31 и Надал са 30 ГС финала) и што је хуманизовао Јаника Синера, побједивши „непобједивог“ јуношу у петосатном и петосетном маратону полуфинала у Мелбурну. А како ни против Алкараза у финалу Новак није изгледао инфериорно (1 : 3 пораз, и пропуштене шансе да се уђе у пети сет) дјелује да је повратак ја 3. мјесто АТП листе најмање што Србин може да уради ове године, уз Божију помоћ (да га цитирамо).
