Живот многих људи након несрећа или неких болести зависи од трансфузије крви. Али, ње често недостаје, нарочито код ретких крвних група. Да ли би решење могла да буде вештачка крв из лабораторије?
Kрв се веома тражи. У Немачкој је сваке године потребно око три милиона трансфузија с црвеним крвним зрнцима, такозваним еритроцитима и око 500.000 трансфузија с крвним плочицама, такозваним тромбоцитима.
Потреба након хемотерапије или несрећа
Та два састојка крви, поред осталих, пливају у течности која се зове плазма, а људско тело некад не може довољно да их произведе. Разлог може бити рецимо лечење рака хемотерапијом или зрачењем, објашњава Торстен Тон, специјалиста за трансфузију на Техничком универзитету у Дрездену: „Након високе дозе хемотерапије, каква се спроводи код обољења од леукемије, пацијенти често у крви немају више уопште тромбоците.“
А док траје тај поремећај у стварању крви, ти људи морају да буду на трансфузији. За једног пацијента често је потребно више стотина трансфузија крви. Осим тога, људи с одређеним обољењима крви, као што је анемија српастих ћелија, потребне су редовне трансфузије крви.
Kрв је такође често потребна и након тешких несрећа или неких операција, јер без еритроцита, у органе или крвне судове не доспева кисеоник, а без тромбоцита ране након операције или повреде не могу да зарасту. Зато научници већ годинама покушавају да у лабораторији вештачки створе саставне делове крви.
Ћелије без језгра
Еритроцити и тромбоцити разликују се од осталих телесних ћелија по томе што немају језгро. То их чини еластичним и омогућава им да продру и у најситније крвне судове. За научнике који би да вештачки створе крвне ћелије то представља велику препреку, објашњава Торстен Тон. Веома је „тешко то постићи изван тела, јер је одстрањивање језгра веома комплексан поступак.“ Током развоја у коштаној сржи, крвне ћелије пролазе различите фазе сазревања, а тек у последњој фази оне губе своје језгро.
Да ли је могуће то урадити у лабораторији?
Разним екипама научника већ је успело да тај процес опонашају у лабораторији, али у веома малим количинама. У Дрездену је, рецимо, тим Торстена Тона успео да створи један милилитар еритроцита. То је отприлике једна стотина уобичајене трансфузије крви.
Ни код других научника у свету стварање вештачких крвних ћелија није нарочито ефикасно. Један тим на Универзитету у Бристолу је у јесен 2022. двојици пацијената убризгао вештачки створене еритроците. Није било одбацивања нити других нуспојава, али количина убризгане крви била је – само две до три кашичице.
Није свака крв иста
Стварање вештачке крви могло би да буде излаз из тешке ситуације за бројне пацијенткиње и пацијенте, кажу научници у Дрездену, јер да би трансфузија била медицински оправдана, крв мора да буде одговарајућа – с обзиром на крвну групу, али и много других карактеристика. Ако би се успело да се уз помоћ генетске технике у лабораторији створе састојци крви који су прилагођени потребама сваког пацијента појединачно, тај проблем би могао да буде решен, кажу научници.
Досадашњи покушаји стварања еритроцита и тромбоцита у лабораторији били су само делимично успешни. Зато научници сада покушавају са једним другим концептом. Тон и његов тим сада у Дрездену раде на стварању матичних ћелија за црвена крвна зрнца. То су ћелије из којих се касније развијају зреле крвне ћелије.
Те ћелије још имају језгро, а идеја научника је да онај последњи корак у развоју крвних ћелија, дакле избацивање језгра, препусте организму човека. То би, дакле, било скраћивање поступка сазревања крвних ћелија и трансфузија крвних ћелија које још нису зреле. Тако би отпао за научнике тежак изазов: уклањања језгра из ћелије.
Истраживања на претечама тромбоцита
Један тим на Медицинској високој школи у Хановеру узгаја ћелије које су претече тромбоцита, објашњава трансфузиолог Рајнер Блашчик: „Ми можемо, истина, да створимо тромбоците, али једноставније је узгојити претече тромбоцита, такозване мегакариоците. Наша идеја је да њих учинимо основом трансфузије, уместо трансфузије готових тромбоцита.“
Научницима из Хановера већ је успело да вештачки развију мегакариоците, каже Kонстанца Фигуеиредо са Института за трансфузију у Хановеру. И то „у малим количинама, али и у великим биореакторима. То значи да бисмо могли да производимо те ћелије у оној количини која је потребна за трансфузију.“
У експериментима на животињама, тим из Хановера већ је доказао да тај концепт функционише – да организам, дакле, наставља процес сазревања ћелија претеча тромбоцита. Сада научници раде на припремама прве клиничке студије.
Али, док на располагању заиста не буде вештачки створена крв, вероватно ће проћи више година. Зато је и даље неопходно да људи редовно дају крв, како би се трансфузија омогућила свима онима којима је потребна.
Извор: dw.com
