Политика наглог и неоправданог раста зарада без повећања продуктивности води се већ неколико година, што у условима дефакто фиксног курса динара значајно угрожава конкурентност наше привреде. Забрињава стопа раста у прерађивачкој индустрији од симболичних један одсто
Политичка криза у којој се Србија налази већ више месеци по свој прилици окончаће се ванредним парламентарним (а можда и локалним) изборима. Одлуку да ли ће и када бити избора Алексадар Вучић до слања овог броја Нове економије у штампу није саопштио, међутим, да су избори малтене извесни указује читав низ краткорочних економских мера којима држава покушава да олакша економски положај становништва.
Инфлација све више урушава стандард
Раст цена основних животних потрепштина, енергије и комуналних услуга у протекле две године озбилјно је нарушио стандард становништва. Иако се инфлација по званичним подацима примирила у јулу (месечни раст -0,1%) и августу (месечни раст 0,4%), јесен ће донети нове таласе поскуплјења.
Нови удар инфлације уследиће мањим делом због раста цена нафте и гаса на светском тржишту, а већим делом ће бити последица економских потеза српске владе. У новембру ће струја, по трећи пут ове године, поскупети за 8%, а гас за 10%, у септембру је поскупело централно грејање у Београду за 6%, а држава ће октобарским повећањем акциза за 8% за нафтне деривате, кафу, цигарете, алкохол изазвати прави ланац поскуплјења (акциза на природни гас уводи се од 2025. године).
„Спасавање“ стандарда ад-хок мерама
Kао што је већ објавлјено у претходном броју Нове економије, чак и по званичним подацима плате у првом полугодишту ове године губе увелико битку са ценама, а посебно су угрожени запослени у јавном сектору.
Влада је покушала да делимично ублажи тешку ситуацију тако што су у ребалансу буџета повећани трансфери становништву. Тако ће пензије бити ванредно повећане, мимо законских правила (тзв. швајцарске формуле) за 5,5%, за исти проценат су ванредно повећане плате у основном и средњем школству и запосленима са средњом спремом у здравству, а мајке са децом млађом од 16 година добиће једнократно по 10.000 динара.
Из ребаланса ће се исплатити и око 300 милиона евра додатних субвенција полјопривредницима, који ће између осталог добити 18.000 динара по хектару уместо 9.000 динара колико је било предвиђено у оригиналном буџету.
Овакву „издашност“ власти није било могуће покрити приходима буџета, који су чак били већи него што је планирано (уз изузетак прихода од ПДВ-а), па је влада морала да повећа акцизе за 8% како би буџетски дефицит одржала ни нивоу који је договорен у стенд-бај аранжману са ММФ-ом.
Предизборних 20.000 пензионерима
Ребаланс буџета је усвојен почетком септембра упркос опструкцији опозиције која је покушала да уз буку пишталјки и вувузела блокира рад парламента. То се завршило неуспехом, јер је владајућа већина успела да много брже, без расправе, за само неколико сати „провуче“ ребаланс кроз скупштинску процедуру.
У таквој атмосфери нико од опозиције није ни могао да говори, па јавност није чула ниједну критику на рачун ребаланса и пратећих закона. Али постало је јасно да су се после скупштинског циркуса ствари заоштриле; прозападна опозиција је позвала председника Вучића да се пре краја године одрже ванредни избори за парламент и Београд, а то су подржале и остале опозиционе странке.
На позив за новим изборима (још увек) није дат одговор, али је после захтева за ванредне изборе уследио читав низ потеза власти који говоре да ће се по свој прилици избори одржати пре краја године.
Пре свега Вучић је најавио, иако то није предвиђено у ребалансу (а требало је) једнократну исплату пензионерима по 20.000 динара у новембру. Тај адут је Вучић и раније користио: тако је у фебруару 2022. године, непосредно пре избора који су одржани 3. априла 2022. године, пензионерима једнократно исплаћено по 20.000 динара.
Зашто је Вучићу толико важно да пензионери добију по 20.000 динара непосредно пре избора? Пензионер са просечном пензијом од 37.798 динара уз повећање од 5,5% од септембра, добиће пензију увећану за 2.079 динара (притом, 60% пензионера има нижу пензију од просека, па ће њима пензије бити повећане за мање од 2.000 динара).
Тај новац они неће практично ни осетити, пошто ће им држава одмах избити из џепа преко повећања цена енергије и других производа.
Зато исплата по 20.000 динара непосредно пред изборе треба да послужи како би креирала (краткотрајни) привид болјег живота пензионера са ниском пензијама, јер управо у том слоју становништва Вучић је до сада добијао највише гласова.
Народна банка као Робин Худ
И Народна банка Србије се уклјучила у акцију креирања предизборне идиле за становништво. Kао гром из ведра неба, донела је одлуку да се ограничи камата на стамбене кредите на највише 4,08% у периоду од 15 месеци.
Ради се о потезу без преседана; до сада су се све „олакшице“ код отплате кредита сводиле на пролонгирање рокова отплате, што је доносило привремено олакшање, али како се камата увећавала, то и није био реални добитак за дужнике. Овог пута терет ниске каматне стопе сносиће исклјучиво банке, без права да то пребаце на клијенте.
Умањење камате ће се применити на преко 100.000 стамбених кредита. Услед раста еурибора, корисници стамбених кредита су се нашли у веома незгодном положају; камата за стамбене кредите скочила је са 2,5% до 3%, колико је била пре маја 2022. године, на 7% до 7,5%. Kод појединих кредита, рате су у септембру ове године биле веће чак за 70% него пре само годину и по дана.
Уз ограничење висине камате на 4,08% дужницима ће се рата смањити за 25% уколико су кредит узели у претходних неколико година (ко је при крају отплате кредита, неће се много усрећити). НБС је и укинула право банака да наплаћују превремену отплату стамбених кредита.
Овакав уплив НБС на пословање банака је до сада био потпуно незамислив. Чак је и сâма НБС пре годину дана тврдила да се не може мешати у облигационе односе између клијената и банака, да би ођедном потпуно променила став.
Банке наравно не треба много жалити јер су у првом полугодишту ове године, пре опорезивања, исказале профит од чак 607 милиона евра. То је повећање добити од 90% за само годину дана.
Упркос томе, иако одлука НБС на први поглед делује „правично“, она је веома проблематична. Пре свега, нарушена је правна сигурност, пошто се актом државног органа мењају уговорне обавезе, а држава се не налази ни у каквом ванредном стању, нити су наступиле ванредне тешке економске околности, које захтевају овакву интервенцију.
Уместо да примењује овакву меру, држава је могла банкама да наплати посебан порез на профит на крају године и да онда грађанима са ниским примањима додели одређену помоћ. Такву меру већ су примењивале поједине државе и на такав поступак нико не би могао да истакне никакве примедбе.
Треба поменути још један потез Народне банке који ће довести до повећања камата привреди и грађанима ако буду узимали нове кредите. НБС је због владиних мера (повећање трансфера становништву и повећање акциза) које су инфлаторног карактера била принуђена да повећа обавезне резерве банака и тако повуче око милијарду евра ликвидности од банака.
Kорпа за спас од беде
Kолико год власт тврдила да се у Србији живи све болје и да су плате „никада веће у еврима“, реалност је да је у претходне две године дошло до великих поскуплјења основних намирница и пада стандарда најширих слојева становништва.
У „потрошачкој корпи“ коју прати Нова економија од фебруара 2022. године највећи број артикала поскупео је за више од 50% (појединим артиклима смањена је „грамажа“ да се прикрије поскуплјење).
Тога је очигледно постала свесна и власт, чим је одабрала 20 артикала који ће се продавати по нешто нижим ценама до краја године. Та мера, иако закаснела и кратког даха, није лоша, јер и произвођачи и трговци могу да се одрекну марже на појединим артиклима (без тога да имају велике губитке).
Пад прихода од ПДВ-а
Можда је најболји показателј пада стандарда и потрошње становништва велики подбачај у наплати ПДВ-а; у ребалансу буџета се предвиђа наплата 824 милијарде динара уместо 865 милијарди, колико је било предвиђено по првобитном буџету.
Притом, код израде буџета, рачунало се на просечну инфлацију ове године од 8%, док је она у првом делу године била чак и дупло већа (у марту је досегла ниво од 16,2%).
По новим владиним пројекцијама, просечна инфлација ове године ће бити 12%, што значи да је требало да приходи од ПДВ-а, који прате инфлацију, буду око 920 милијарди динара.
Мањак од 95 милијарди динара у Влади су покушали да објасне већим увозом енергената прошле године (што је тачно) и повећаног трошења због рата у Украјини. Прави разлог, који министарство финансија избегава да помене, јесте пад потрошње становништва.
Почетком маја прошле године завршена је фамозна е-фискализација, а приватни сектор је почео да примењује систем е-фактура тек од 1. јула прошле године. По тврдњама Министарства финансија, те две мере требало је да значајно смање сиву економију.
Да се тако догодило, наплата ПДВ-а у првом полугодишту ове године морала је да буде знатно већа него у првом полугодишту прошле године, јер тада није функционисао ни систем е-фискализације ни е-фактура. Испоставило се да је, и поред увођења тих система, наплата ПДВ-а чак пала за 10% у реалним вредностима.
Балон је пред пуцањем
У предизборне потезе власти можемо рачунати и одлуку Владе да једнострано повећа од јануара минималну зараду на 401 евро, односно за 17,8%. То повећање такође ће утицати на раст инфлације, пошто је пораст минималца већи од збира стопе инфлације и раста БДП-а од 2%. Привреда ће морати повећане трошкове рада да покрије повећањем цена; то је чак признао и председник Вучић у изјави која је прошла релативно незапажено у јавности.
Политика наглог и неоправданог раста зарада без повећања продуктивности води се већ неколико година, што у условима дефакто фиксног курса динара значајно угрожава конкурентност наше привреде. Забрињавају подаци да је међугодишња стопа раста у прерађивачкој индустрији (која је клјучан индикатор перформанси привреде) симболичних 1%.
Kурс динара се држи фиксираним за евро уз помоћ неколико фактора: задуживањем државе у иностранству повећава се понуда девиза у землју (јавни дуг је порастао за 11 милијарди евра за претходне три године), страним директним инвестицијама (четири милијарде евра), дознакама из иностранства (које су нагло повећане прошле године са три на пет милијарди евра) и растом извоза ИТ услуга.
За задуживање ове године Србија мора да плаћа изузетно високе камате (које су чак и преко 8% за поједине зајмове), тако да ће држава из буџета само за камате ове године платити 150 милијарди динара, 35 милијарди динара више него прошле године. Наредне године за камате ће платити преко 200 милијарди динара.
У прерађивачкој индустрији су практично стале озбилјне стране инвестиције и поред никада већих субвенција које одобрава наша држава, а фабрике које очајнички отвара председник Вучић давно су уговорене. Текуће стране инвестиције су углавном у стамбену изградњу, која нема утицај на развој привреде и извоз.
Српска економија се у овом тренутку понаша као балон који се све више надувава. Уз фиксан курс динара и инфлацију која је више него двоструко већа од инфлације у зони евра, Србија губи конкурентност.
Повећане исплате становништву кроз ребаланс и помоћ пензионерима, повећање акциза и повећање минималца мимо повећања продуктивности, јесу инфлаторне мере. Српска економија све више подсећа на балон који се полако надувава.
Незахвално је прогнозирати када ће тај балон пући (што је уз овакву хаотичну економску политику власти мање-више извесно), али се тај тренутак опасно приближава. Kако то изгледа када пукне балон, могли смо да видимо крајем 2008. године и почетком 2009. године. Тада се догодио нагли пад вредности динара, а последица пада курса било је смањивање плата и пензија у односу на евро.
Извор: Богдан Петровић/novaekonomija.rs
