Пише: Ђуро Радосавовић
Нас неколико смо сједјели за столом у кафићу Шерлок Холмс на добром Старом (аеродрому) кад се у кафићу на екрану Тв-а појавио у крупном плану Славко Стојановић! Прошло је од тад брат-брату десетак година. Један од пријатеља чим је видио Славка Стојановића изјавио је: “Па ја овога знам!”. Славко Стојановић имао је лице оштрих ивица, скоро на њих да се посијечеш! Могао је лако да глуми у америчким филмовима неког шефа полиције града Чикага или још боље шефа полиције Готам ситија. Свим силама се трудио да се никад не насмије, да задржи киселост и одлучност. Из петних жила се трудио наш пријатељ да нас убиједи како познаје Славка Стојановића. Испоставило се да кад је полагао возачки, Славко га је оборио. Није дао жмигавац кад је обилазио отворену шахту на путу из које је вирио џогер као знак да нешто није у реду са шахтом. Правила су правила.
Клео се у све живо тај мој пријатељ да га је баш Славко Стојановић оборио због тога, да га је вратио да учи и чека следећи рок и ново полагање. “Нема са овим зезања”, рекао је мој пријатељ, а сви смо се надали да ће то оштро лице, тај човјек који обара људе на возачком због жмигавца, тако оштар и пријек да буде и кад се сретне са неким криминалцима, политичарима, сјецикесама и неправдом која разара друштво. Тако можда наивно размишљају људи који сједе у кафићу тако праведног и звучног имена, у Шерлок Холмс на добром Старом (аеродрому).
Од тог појављивања на тв-у Славко Стојановић је аванзовао, био директор полиције, каријерни полицајац (што год то значило) и чак бивши секретар вијећа за националну безбједност. Кукала нам мајка како нас је добро обезбиједио. И себе и нас!
И ево га данас наслов: “Славко Стојановић осуђен на три године и осам мјесеци затвора…”. Ове три тачке су ту зато јер на мобилним апликацијама читав наслов не може да стане у два реда, али кад човјек насједне, кликне и отвори текст онда види ширу слику и дужи наслов који гласи: “Славко Стојановић осуђен на три године и осам мјесеци затвора због шверца цигарета”.
Антрфиле је најчешће уоквирени или болдовани дио у тексту који служи да задржи човјека, да прочита кључну ставку и да затим прочита и остатак надајући се да је све у тексту једнако занимљиво као антрфиле. У тексту о Славку у антрфилеу пише: “Судија Вишег суда у Подгорици казао да је Стојановић признао да је на позив свог пријатеља, рекао Енису Баковићу да пусти камион са цигаретама око 120 пакета, али да није рекао ко је тај пријатељ који га је замолио.” Признао је! Дакле није му намјештено као што велика већина тврди да им неко стално намјешта.
Ово је једначина са више непознатих, али је поента да је човјек из врха полиције шверцовао цигарете, признао је, за то је осуђен, а некад је знао да човјека (с правом) обали на возачком испиту јер није дао жмигавац. То је слика Црне Горе. Због жмигавца се пада, а шлепер цигарета може да прође. Три пут ој-ха за правду!
Можда би бољи назив за кафић био “Бесудна земља” него “Шерлок Холмс”, али нећемо да очајавамо и дижемо руке. И даље ћемо пасионирано да читамо дјела о полицајцима и детективима који без обзира на опасност, уцјене и понуде остају вјерни себи, правди и истини и рјешавају и најзамршеније случајеве и шаљу иза решетака највеће криминалце. Упркос Славку Стојановићу, Вељовићу и осталима, треба дати шансу људима, у нади да ће се појавити неки наш детектив Мегре, Елиот Нес, Хорејшио, или пак Шерлок Холмс. Кафић Шерлок имамо, а Шерлока и даље нема на видику.
Стојановић се није показао најбоље, можда је скренуо лијево код Албукеркија, можда није дао жмигавац. Ко зна. Имаће макар три године да размисли гдје је погрешно скренуо.
Извор: Вијести
