Пише: Ђуро Радосавовић
Етимологија имена Соња наводно креће од мудрости, од Софија, а име Соња може се срести у Скандинавским земљама, на Балкану и дјеловима Азије, али и на западу у форми Sonya, најчешће у Канади и САД. Ријетко универзално име које прелази границе, мијења по мало форму од континента до континента.
Код нас је то име пронијела Соња Савић, тако да се име везује за таленат и љепоту. Прије Соње Савић, у својој пјесми име Соња овјековјечио је и Цуне Гојковић. Има у том имену отмености и мудрости, чини се подједнако. Није чудно што је то име често на сцени, од балерине Соње Вукићевић, до глумица Соње Колачарић и Дамјановић.
Али једна Соња постала је симбол страдања, побуне и солидарности. Студенткиња Правног факултета, Соња, стајала је на тротоару у Рузвелтовој улици у Београду кад је ударио аутомобил. Караван Форд без кочења је покупио, пребацио преко хаубе и шофершајбне и на крову возио неколико метара. И то није инцидент, то је удар и намјера!
Она је присуствовала студентском протесту, а возач није хтио да чека, хтио је да прође, хтио је да се докаже, да неког повриједи. Сигурно да није то урадио јер касни, не, урадио је то из других побуда. Он је љут, њему сметају. Јер, да има у том возачу зрно људскости, нога би сама притисла кочницу или смањила гас, не би невину дјевојку од 20 година ударио и носио улицом док не падне и изломи се на асфалт. Не би побјегао одатле доказујући да је спреман да изврши “покушај тешког убиства” како му се ставља на терет, али и да буде кукавица која шмугне.
Одавно се није појавио језивији снимак који је покренуо људе. Јер, са Соњом се свако људско биће саосјећа, као да је члан породице, као да је сестра, комшиница или колегиница. Као да је блиска особа, јер ударац у њу ударац је у дјевојку, жену, у младост и будућност.
Соња беспомоћна на крову кола која јуре улицом, то је слика. То је тренутак који људима окреће желудац. Док је она у болници са тешким повредама, а возач приведен, мисли свих добронамјерних људи су уперене ка Соњи, са жељом или молитвом да јој буде боље, да се извуче. У граду је много улица, а студентима припадају њихове. Коме се то не допада, може да бира проходније. Студенти имају права на протест, имају права да буду студенти. Људи имају право да их подрже.
Возач је кренуо да прегази Соњу јер можда мисли да може да му прође, можда мисли да тако треба или је пожељно. Створене су такве атмосфере, подјела, “ми vs они”. Тако је било и са Мијом Мартиновићем, кад га полицајци одваљују од батина и ломе му кола, кад фрљакају сузавце по Будви. Све је то атмосфера у којој неко мисли да му може бит. Глас студената свугдје је исти, у Паризу, Београду и Подгорици. Не треба се тражити минус, треба гледати што им је плус.
Зато је чудно како власт која је произашла из народа и од гласова народа олако заборави да је легитимно бунити се и у Београду и у Подгорици. Масовност увијек говори о ситуацији. Непогрешиво. Толико је пропало протеста у свим градовима из простог разлога, није било вријеме и није било довољно енергије. Или се људи нису плашили или су се превише плашили, или су били задовољни или нису били довољно незадовољни.
Ко познаје ову генерацију студената? Скоро нико. Очито да их довољно не знају ни њихови родитељи. Они су нова генерација, подигнута и оформљена у вријеме револуције у комуникацији. Не примају се на њих старе форе и залуђивања. Зато од њих треба очекивати, можда не много, али нешто другачије треба очекивати, свакако. Не треба им стати на пут, никако, не смију се газити, тек то.
Соња је симбол једне генерације, бунтовничке и рањиве, али изгледа прије свега, слободне.
Извор: Вијести
