Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић је јуче у Бриселу позвао генералног секретара НАТО Столтенберга да посјети Црну Гору И да то буде прилика да лидер овог војног савеза ода почаст невино пострадалим жртвама НАТО бомбардовања. Неки су пожурили да замјере како у Милатовићевој изјави нема ове посљедње двије ријечи које именују злочинца. Ја не бих журио са осудом: јасан је контекст на ког се недвосмислено односи та кривња, а очигледно је да немамо тонски запис разговора двојице званичника. Оно што јесте за похвалу свакако је чињеница да је неко од црногорских званичника први пут скренуо пажњу на тај НАТО злочин. То се изговорило и то је постала званична тема, у сред Брисела.
Не кажемо ли да Запад притиска Србију да призна Косово, и то на један перфидан начин, да то не буде експлицитно и de jure. Али да буде садржински и de facto. Раде тако да буде по њиховој жељи а да Србији буде што подношљивије да то уради. На то ми реагујемо говорећи како не треба и не смије ни једно ни друго.
Е па господо, Милатовић је врло вјешто пребацио лопту „у поље противника“ тако што није инсистирао на виновнику, како би Столтенберг лакше прогутао факат да се десио злочин, и како би довео до тога да виновник дође на мјесто злочина. Покушај вриједан пажње и похвале. На НАТО-у је да одговори часно и војнички – извињењем, или да изгуби и образ и част. По други пут, на истом мјесту.
До читања у новој прилици.
