Овај пут је водио многа места да се обиђу, мене је на овај пут одвело срце с намером да угледам путоказ на којем пише Пребиловци
Почетком августа 1941.године за неколико дана усташе су убиле више од 800 српских цивила, највише деце млађе од 14 година.
6. августа 1941. усташки зликовци су око 500 жена и деце живих побацали у јаму Голубинку. Данима су се из јаме чули језиви крици, све до једног дана кад су престали заувек.
Затим је настала тишина која је трајала годинама, тишина скривана и забетонирана 1961. године по налогу комунистичких власти.
- године су се у Голубинку спустили спелеолози и потомци, тражећи кости жртава. Док су изношене кости, остаци гардеробе, дечјих ципелица и укосница-један човек је потресно изговорио: Људи, ево наше дјеце.
У откопавању 13 јама налазиле су се кости од око 4000 Срба. Сахрањено је 40 сандука костију.
- године црква у коју су тек неколико месеци раније положене кости мученика је три пута минирана.
Потом је не месту костурнице направљена депонија да сакрије трагове монструозних злочина.
Упокојени епископ Атанасије је дошао на депонију и није могао препознати где се налазила црква. Ходао је по смећу све док му одежда није запела за арматуру која је вирила из смећа. Након тога је скупљао остатке костију којих је стало у седам сандука.
Храм Васкрсења Христовог, Васкрсао је 2015. године јер тај дан није служено опело већ се славило Васкрсење.
Плакала сам, плакали су сви око мене тишину и мук је прекидао јецај, уздах…
Плакала сам због злочина о којима не могу ни да пишем, плакала сам због Јована првог стасалог регрута ког је после 21 године читаво село пратило у војску.
Кад будете неки наредни пут палили свећу намените је за: Милутина, Славицу, Данила, Стоју, Стану Арнаут…
И све док будемо одлазили да се поклонимо Светим Мученицима Пребиловачким заборав неће постојати, само вечност…
Слава Светим мученицима Пребиловачким.
Извор: Бојана Јокић/Фејсбук