Пише: Љупко Мишељић
Доналду Трампу, предсједнику Сједињених Америчких Држава, стигла је прошлог мјесеца понуда вриједна 100 милијарди долара. Милорад Додик, предсједник Републике Српске, говорећи за магазин The American Conservative, казао је да најмање толико вриједе критични металични минерали чија су налазишта у Републици Српској.
“Отворени смо за разговоре о уговору о минералима ријетких земаља с предсједником Трампом. Спремни смо допустити приступ тим налазиштима фирмама које одабере његова администрација“, рекао је Додик и додао да ће Влада РС-а убрзати издавање свих потребних рударских дозвола за америчке компаније одабране за учешће у овом споразуму.
„До сада нисмо додијелили рударска права ниједној земљи или страној фирми. Вољан сам о овом питању разговарати искључиво с предсједником Трампом. Вјерујем да бисмо могли постићи обострано користан договор“, устврдио је Додик, који у овом послу види могућност за сарадњу, не само с Трампом, него и са још једним лидером аутократског режима заинтересованим за екстрактивизам – Виктором Орбаном, премијером Републике Мађарске.
Преговори о екстрактивизму, које Додик покушава водити с Трампом, не наилазе на одобравање грађана Републике Српске. Покренуте су све правне процедуре одбране земљишта од негативног утицаја потенцијалног рударења.
Иницијативни одбор грађанске иницијативе “Мајевица – парк природе, а не рудник литијума“ 20. јануара предао је петицију коју је потписало 6.057 грађана Бијељине, Зворника, Лопара и Угљевика. У складу са Законом о референдуму и грађанској иницијативи од Народне скупштине РС-а тражи се мораторијум на додјелу концесија за истраживање и експлоатацију литијума и других сировина на Мајевици све до окончања поступка заштите овог подручја у категорији парка природе.
“Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године наведено подручје предвиђено је за заштиту у наведеној категорији, а у складу са Законом о заштити природе. Удружење грађана ‘Чувари Мајевице’ иницирало је проглашење заштићеног подручја. Иницијативу је прихватило Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије РС, а Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа дао је позитивно мишљење у вези са заштитом. Тренутно су у току научна истраживања у сврху заштите овог подручја“, саопштили су из иницијативе у јануару ове године.
Снежана Јагодић Вујић, из “Еко пута“ из Бијељине, након протеста одржаног у том граду 6. априла каже за Новости да је у плану још неколико великих скупова у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине.
– Докле год буде требало да се скупљамо, да организујемо скупове, да једноставно дигнемо ову нашу борбу за Мајевицу на још виши ниво, бићемо истрајни у својим намерама – каже Јагодић Вујић.
Подсјећајући да је 14. фебруара “Arcore“ предао захтјев за добијање концесије за рударење литијума на Мајевици, наша саговорница наглашава да захтјев мора бити поништен због очувања животне средине и здравља најмање 300.000 људи у регији Семберије, Посавине, Подриња, те становништва обала Саве и Дрине у Хрватској и Србији.
– Свесни смо политичке контроле врха на вољу просте већине у Народној скупштини РС. Да ли можемо да утичемо појединачно на свест народних посланика и колико можемо да утичемо, не знам, али покушат ћемо. Ипак, друга ствар је кључна. Тих 90 километара дужине, 60 километара ширине, није мали простор. Већина становништва ипак живи од Мајевице – каже Јагодић Вујић и подсјећа на одлуку ресорног министарства за животну средину да од септембра прошле године тече рок од 18 мјесеци у коме се истражује биодиверзитет Мајевице и израђује студија о заштити животне средине и у коме је забрањено мијењати стање терена.
– Доносиоцима одлука мора потпуно да буде јасно да људи који живе овде не желе опасну привредну делатност. С обзиром да смо упознати са ситуацијом, да смо слушали и речи стручњака, мора бити јасно да је целокупна стручна јавност сагласна с тим да отварање рудника води до великог загађења природе – наглашава Јагодић Вујић.
Како се већ сада склапају послови у области рударења и како експлоатација почиње увелико прије додјеле концесије, свједоче примјери с лигнитом у Буковој Коси. Становништво Козаре данима удише сумпор, страхујући од самозапаљивања ископаног лигнита чија је продаја на тржишту стала. Коп лигнита отровао је воду, а од сумпора се не може нормално дисати, поручили су окупљени на протестима 5. априла 2025. године.
“Вода која отиче у њиве није сигурна за напајање стоке. Имамо потенцијалну еколошку катастрофу. Ако ово сада не зауставимо, постат ће честа пракса у цијелој РС. Не кривим власнике фирме која ради на експлоатацији, већ оне који су им то дозволили“, рекао је Мирослав Стакић, један од мјештана који живе надомак експлоатационог поља.
Грађани су се обраћали инспекцији, али безуспјешно. Инспекцијски надзор тражио је и Додик. Неколико дана након тога, инспекција је тек дошла до обода Букове Косе и вратила се без увида у експлоатационо поље, тврде мјештани.
Оно што нас је већ задесило и оно што ће тек да нас задеси је производ неучења на својим и туђим грешкама, каже Бранко Стојановић, еколог из Приједора.
– Због поплава које су се десиле прије неколико дана нисмо имали питку воду, а сада нам се дешава огромно аерозагађење. Сумпорне честице од два и по микрона и ситне честице удишемо и ми који смо устали и они који сједе у кафићима, док водимо дјецу у вртић, док шетамо, док возимо бицикле, док тренирамо таложе се сваки дан. Нема лијека и новца којим се то може избацити из плућа, а када почнемо да осјећамо те посљедице стајаћемо у чекаоницама болнице. Имамо ли секунду срама и стида да то оставимо дјеци овдје? – рекао је Стојановић на скупу иницијативе “Приједор се буди“.
Компанија “Дрво-експорт“ из Теслића, која експлоатише лигнит у Буковој Коси, добила је прије годину и по дана концесију за експлоатацију лигнита и у Бистрици, на територији Приједора. Рјешењем Министарства енергетике и рударства из октобра 2023. године одређено је експлоатационо поље од 9,5 хектара. На тој површини очекује се ископ 30.000 метара кубних лигнита годишње с концесионом накнадом од 2.6 КМ (1.3 ЕУР) по тони лигнита све до 2032. године. Будући да је поље према рјешењу министарства мање од 10 хектара, “Дрво-експорт“ је био ослобођен израде студије утицаја на животну средину.
У међувремену, експлоатационо поље проширило се на 14,5 хектара, а “Дрво-експорт“ купио је више од 17 хектара земљишта на коме је планирао да рудари. У рударење је кренуо неколико мјесеци раније због чега је МЗ Бистрица покренула тужбу против компаније, града и ентитета. Експлоатацију прије добијања концесије провео је потом и у Буковој Коси због чега је у августу 2024. године Центар за животну средину поднио тужбу против одлуке Владе РС о поступку додјеле концесије.
Правна битка за заштиту животне средине и јавног здравља тек је почела и нема алтернативу, поручују окупљени у Приједору и Бијељини.
Извор: Портал Новости
