Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin izjavila je da: je u sadašnjoj fazi Kina „motor broj jedan svetske ekonomije“, da više doprinosi svetskom rastu nego sve članice G7 zajedno (link). Ova izjava je zaslužila da se izvrši provera u MMF-ovoj bazi podataka World Economic Outlook database.
Jedno polarni svet nastao je raspadom Sovjetskog saveza početkom 90-tih godina prošlog veka i tada je udeo G7 zemalja u svetskoj ekonomiji iznosio dominantnih 50,5%. Kina je tada bila ne 4% svetskog BDP-a, mereno kupovnom snagom valuta, a sadašnja Rusija je bila na preko 6% (4,8% u 1992. nakon oštrog pada u toj i prethodnim godinama).
Kina je od 1990. godine imala konstantni rast udela u svetskom BDP-u i prvi put je smanjila svoj udeo u 2021, za samo 0,06%, sa 18,55% na 18,49% da bi u 2023. trebalo da dostigne novi rekordan udeo od 18,93%. U ovom periodu Kina je povećala udeo u svetskoj ekonomiji za 14,9 procentnih poena.
Članice G7 su u ovom periodu imale pad udela u svim godinama izuzev u 1994, kada su imale isti kao i u prethodnoj godini, zatim u 1998, kada je finansijska kriza pogodila Rusiju i istočnu Aziju i u 2015. godini, kada su povećale udeo za 0,3 procentna poena.
Da bi se povećavao udeo u svetskoj ekonomiji potrebno je da neka zemlja ima veću stopu rasta od prosečne, te da njen doprinos ukupnom rastu bude veći od njenog udele u svetskom BDP-u.
Sa priloženog drugog grafikona izbrisane su 2009. i 2020. godina jer je u prvoj rast svetske ekonomije bio minimalan (pa bi na grafikonu doprinos Kine bio 554,4% a G7 -525,1%), a u drugoj je ostvaren pad svetskog BDP-a (gde su članice G7 učestvovale sa 60,7% u tom padu a Kina je sa +35,5% zapravo sa više od jedne polovine neutralisala taj pad), pa bi skala doprinosa morala da bude do 600, a što bi nam minimalizovalo uvid u krupne promene koje su se u ovom dugom periodu dogodile.
U 2015. su članice G7 jedini put ostvarile rast udela u svetskoj ekonomiji nakon 1998. i to se dogodilo usled sloma cena primarnih proizvoda i u toj godini je smanjen udeo u svetskom BDP-u Rusije, Brazila i Saudijske Arabije.
Od 2002, izuzev 2015, doprinos G7 zemalja bio je uvek ispod 30% rastu svetske ekonomije i one su se upravo i spustile na taj udeo u njoj.
Nasuprot njima, Kina je stabilno povećavala doprinos rastu svetske ekonomije, a maksimalan doprinos imala je u istoj 2015. – tačno 30% – što znači da je u toj godini većina siromašnih zemalja imala mali rast ili pad BDP-a usled sloma cena primarnih proizvoda.
U 2023. se očekuje da će Kina učestvovati sa 25,5% u ukupnom rastu svetskog BDP-a a članice G7 sa 22,5% što čini izjavu kineske pot-parolke spoljnih poslove istinitom.
Sudeći po oštrini pada cena primarnih proizvoda moguće je da će doprinosi, pa time i udeli, Kine i G7 biti veći od projektovanih u bazi MMF-a.
