Bendžamin Frenklin u svojoj autobiografiji navodi jednu zanimljivu epizodu iz života, koja može biti od koristi svima, pa ću je ukratko izložiti.
Ta epizoda se protegla na čitav njegov život, a tiče se borbe sa sopstvenim manama i moralnim nesavršenostima. Iskoristio sam termin borba, a Frenklin upravo takvo shvatanje moralnog usavršavanja navodi kao pogrešno, jer je i sam bio žrtva istovetnog tumačenja. Naime, dugo je pokušavao da ispravi nedostatke tako što je ustajao protiv njih, bunio se, pokušavao da ih ukloni, postajao opsednut njima. Međutim, u jednom trenutku, nakon dugog vremena bez uspeha, rešio je da prestane da razmišlja o tom procesu kao o borbi PROTIV nečega i počne da ga tumači kao borbu ZA nešto, odnosno, umesto što pokušava da ukloni svoje nedostatke, sastavio je listu vrlina kao protivtežu. Ta lista sastoji se iz sledećih vrlina, citiram Frenklina:
,,Umerenost. – Ne kljukaj se hranom, ne pij preko mere.
Ćutanje. – Govori samo ono što može biti korisno za druge ili tebe; izbegavaj prazno brbljanje.
Red. – Stavljaj sve na svoje mesto. Svakoj stvari posveti potrebno vreme.
Odlučnost. – Odluči se da ćeš dokrajčiti ono što treba da uradiš, i neizostavno dokrajči ono što si odlučio.
Skromnost. – Troši samo na ono što je korisno za druge ili za tebe, odnosno ne traći ništa.
Marljivost. – Ne gubi vreme: uvek se bavi nekom korisnom stvari; okani se svih zaludnih aktivnosti.
Iskrenost. – Ne služi se štetnom prevarnošću; razmišljaj neškodljivo i neposredno; ako govoriš, tako i govori.
Istinitost. – Nikome ne naškodi nepravednim postupkom, ili time što ćeš da propustiš obavezno dobročinstvo.
Obuzdavanje. – Izbegavaj preterivanje; spreči sebe da tako duboko osećaš propaćenu nepravdu koliko bi trebalo da je osećaš prema sopstvenom sudu.
Čistota. – Ne podnosi prljavštinu na svom telu, odelu i u stanu.
Spokoj. – Neka te ne muči ništavost, svakodnevni ili neizbežni slučaj.
Polna umerenost.
Poniznost. – Ugledaj se na Hrista i Sokrata.“
Frenklin je svakoj od ovih stavki posvetio po jednu praznu stranicu i strpljivo se posvetio njihovom usvajanju i jačanju, tako što je bio fokusiran na jednu vrlinu, a ne na sve odjednom. Dok ovo pišem, pada mi na pamet da Vladeta Jerotić, pozivajući se na Svete Oce, navodi nešto slično i savetuje ljudima da, umesto što će se rasplinuti na sve svoje mane, pronađu onu najveću i posvete se samo njoj, pa tek kada se sa njom, koliko-toliko, izbore pređu na sledeću i tako do kraja (jer je to ,,borba neprestana“). S druge strane, boriti se za nešto, umesto protiv nečega, savetovali su mnogi mislioci, poput Berđajeva i Dostojevskog. Metod koji je izložio i primenio Frenklin u 18. veku poprilično je zanimljiv, čini se i koristan, a ni našoj, hrišćanskoj tradiciji nije stran, kao što je već pomenuto.
