Odlomak iz istoimene poeme Matije Bećkovića objavljene 2014. godine.
Učini mi ljubav dušo najnajnija
I ukradi se tajno najtajnija
Ozari kaplje rose na paučju
I zamahnute zvukove u zvučju
Rđu što se kruni s šarki galaksija
Sklad i smisao sklada harmonija
Huju u sazvučju zuju satreptaja
Ne ostavi me bez tebe do kraja
Ne prečuj prizovi podari spokoja
Al neka uvek bude volja tvoja
Učini mi ljubav dok je za videla
Zrako što si mrkle mrake krozvidela
Ne kršeći kristal koji si probila
Postala devica pošto si rodila
Ljubav koja umre nije ni živela
Najvoljenija od nebeskih tela
Pribrani cvete bobico i šnalo
Skuplja života čiodo koalo
Vladaj nadamnom silo nedoznata
Da umrem što manje pre suđenog sata
Učini mi ljubav za ljubav ljubavi
Te slave koja samu sebe slavi
Ako si jedine jednine jednina
I bez množine dvojnice dvojina
Kad sve i svja si i sveljubeća si
Samo Bog nisi majko božjeg sina
A da Bog budeš sama si odbila
Da jedini bude taj kog si rodila
Kako tebe ne bi niko proslavljao
Već onog što ti je božanski dar dao
Učini mi ljubav ljubavi jedina
Mati svog oca kćeri svoga sina
Ženo i devojko ljubavi i dete
Aja Sofijo Svemajko planete
Utrobe sam se tvoje zaželeo
Da opet budem spokojan i ceo
Otkad se srelo i spojilo dvoje
Dvoje je jedno a Jedno je Troje
Varnico luča svevaseljenskoga
Ljubavi ima koliko i Boga
Učini mi ljubav pošalji poruku
I na daljinski spusti svoju ruku
Il se iz oblaka bez skajpa i sajta
Linkuj bez linka i bez gigabajta
Seti se pesnika koji ne postoje
A jedino vrede zbog ljubavi svoje
A po Pavlu i da planine pomeraš
Ništa si ako i ljubavi nemaš
Knjigo ispisana iznutra i spolja
Virtuelnoga Konstantinopolja
Učini mi ljubav stvore neimeni
Da ja ne živim nego ti u meni
Spavaj sve moje od sveta starije
Kad god se probudiš nikad kasno nije
Da s mrtve tačke kreneš ispočetka
Zvezdo novoga nebeskog poretka
Sad kad je jabuka ona nagrižena
Koju na prevaru proba prva žena
I zbog koje smo izgnani iz raja
Postala znamenje i novoga kraja
Učini mi ljubav janje nebodano
Čedo omiljeno zrno ovejano
Jagodo cvetiću ječmu mokra ptico
Strunico grlico
ti jednomužico
Kulo što gleda ka Damasku gradu
Stado divokoza na gori Galadu
Ljubav je kao i jevrejska brava
Ko jednu otključa druge zaključava
Zapamti mi ime poznaj udostoji
Da mi se i smrt i život omoji
Učini mi ljubav kći jerusalimska
Kao što napisa ruka damaskinska
Kad se bez majke na nebu rodio
A bez oca na zemlji rođaj ponovio
Tad su se nebo i zemlja venčali
A koje je koje više nisu znali
Znali su da niko nije na gubitku
Dok god bude bila ljubav na dobitku
Ni pesnik oženjen na gori nebeskoj
Ni muza udata na ploči zemaljskoj
Učini mi ljubav ako si u moći
Da se iz mrke mrkline iznoći
Preko leševa se zlo i gore glože
Za haos kakav se poželeti može
Učini kraja Irodovoj vladi
I pokolenjima novorođenčadi
Ujasni utačni usliši pesnika
Dok se zvezde drže zakona jezika
A zupčanikom oko zvezdarnika
Upravlja slovo i nadgramatika
Učini mi ljubav ne budi nenežna
U slepa vremena stidna beznadežna
Izvrnuo se kosmos na postavu
I okrenula nebesa na glavu
Porodi novu zvezdu nekretnicu
Neka izbaci svemir posteljicu
I rumena zora s naličja osvane
I objavi svetu sa suprotne strane
Kao spas i izlaz vodilja i vesnik
Jer Bog je velik i strašan je pesnik
Učini mi ljubav glaskom se oglasi
Ustavi rasulo časa ne počasi
Jer neporušiva si i nepotrošiva si
I nedomisliva si i nesaznativa si
I nedomašena si i neiscrpiva si
I nezahodiva si i nerazrešiva si
I nedokučiva si i nesmestiva si
I neuporediva si i netaknuta si
I nesvenjiva si i neizeciva si
Učini mi ljubav sad na koncu konca
Da opet osetim na licu zrak sunca
Spasi kad Spasa ti rodila jesi
Leptira i mravka i sve pod nebesi
I samo sijaj sjati ne prestaji
Sijaj sijanjem što iz Tebe sjaji
Karamrakove plamenu predaji
I sve grehove u sjaju okaji
Dok se svako slovo u Knjizi osjaji
I gleđ jezika se u pesmi zasjaji
Iz pesničkog rukopisa, POLITIKA, kulturni dodatak, 11.10.2014.
