Sudbina bivšeg premijera Šinza Abea, koji je na kormilu države proveo više vremena nego bilo koji japanski lider u posleratnoj istoriji, prouzrokovala je u javnosti šok, koji će nesumnjivo biti trajan i imati posledice ne samo po politički život zemlje već i po njenu kulturu i bezbednost. Političari i obični građani u Japanu izražavaju zapanjenost, tugu i gnev zbog ubistva Šinza Abea, bivšeg dugogodišnjeg premijera, kojeg je tokom govora na ulici u gradu Nara 8. jula ubio bivši pripadnik japanske mornarice, četrdesetdvogodišnji Tecuja Jamagami.
Abe je u istorijski grad Naru došao da bi, dva dana pred izbore za Gornji dom parlamenta, podržao lokalnog kandidata svoje vladajuće Liberalno-demokratske partije. Iznenađenje javnosti je ogromno jer je Abe državu predvodio gotovo punih devet godina, a atentat tako visokog profila je nezabeležen u poslednjih šest decenija. Naime, u ostrvskoj carevini se od 1960. godine do danas nije desilo da jedan političar u rangu premijera ili predsednika partije bude ubijen.
Te godine lidera Socijalističke partije Ineđira Asanumu na bini tokom govora velikim samurajskim bodežom je usmrtio sedamnaestogodišnji ultradesničar Otoja Jamaguči. Kuriozotet je da je tri meseca ranije, iste godine, tadašnji premijer Nobuske Kiši, deda po majci nastradalog Šinza Abea, doživeo napad hladnim oružjem koji je, srećom, preživeo. U dalekoistočnoj carevini devedesetih godina zabeležena su dva ubistva gradonačelnika, a u prvoj deceniji ovog veka vatrenim oružjem je ubijen jedan parlamentarac. Ipak, u Japanu, koji ima preko 125 miliona stanovnika, godišnje se desi manje od hiljadu ubistava, od kojih su velika većina zločini iz strasti ili usled porodičnih razmirica.
Pucnjava i razračunavanje bandi vatrenim oružjem su ekstremno retki, jer u dalekoistočnoj carevini vatreno oružje mogu posedovati samo registrovani lovci, pa i profesionalni kriminalci poput pripadnika mafije vrlo teško dolaze do njega. I to je razlog zašto su obični građani u Japanu potpuno šokirani atentatom na Abea, u kojem vide i razlog za brigu za javni mir i red uopšte i za sopstvenu bezbednost.
Međutim, da se strogi propisi o vatrenom oružju verno sprovode svedoči i činjenica da je počinilac, bivši vojnik, za zločin iskoristio skraćenu sačmaricu koju je, po sopstvenom svedočenju, sam izradio, kao i više improvizovanih eksplozivnih naprava, koje je policija prilikom pretresa pronašla u njegovom stanu. On je istražiteljima priznao da je gajio nezadovoljstvo u odnosu na bivšeg premijera Abea i da je svesno planirao da ga ubije, ali je i rekao da nije bio motivisan političkim razlozima.
Neminovno preispitivanje
Japanski premijer Fumio Kišida, koji je u prošlosti bio ministar inostranih poslova u Abeovoj vladi, snažno je osudio atentat na svog „bliskog prijatelja“, nazvavši ga „podlim varvarskim činom“ koji je „apsolutno nedopustiv“. Veliki broj političara, poput šefova partija i poslanika, u svojim izjavama se slažu u oceni da je atentat na Abea, zbog konteksta u kojem se desio – predizborne kampanje, grubi nasrtaj na demokratiju i slobodu govora.
Smrt Abea koji je, kao vođa najveće frakcije unutar vladajuće partije, ugledni poslanik u parlamentu i brat sadašnjeg ministra odbrane, i nakon ostavke na funkciju premijera nastavio da oblikuje unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, verovatno će prouzrokovati veliko prestrojavanje i manevrisanje unutar vladajućeg establišmenta.
Analitičari će s posebnim interesovanjem propratiti uticaj koju njegova pogibija može imati na izlaznost i rezultate predstojećih izbora za Gornji dom parlamenta.
Šokantno ubistvo političke figure koja je na čelu države provela najviše vremena u istoriji japanske demokratije nesumnjivo će dovesti do preispitivanja domaće političke kulture u kojoj kandidati za poslanike, u nastojanju da se približe građanstvu i demonstriraju svoj trud, nedeljama drže mnoštvo govora na raskrsnicama i na ulazima u železničke stanice, najčešće bez ikakvog obezbeđenja.
Kao dugogodišnji bivši premijer, Abe je imao uz sebe telohranitelje, ali oni nisu uspeli da na vreme primete i spreče počinioca, pa se nameće i pitanje adekvatnosti obezbeđenja važnih ličnosti kao što su državnici.
Ivor: RTS
