Тренутна дешавања између Русије и Украјине у потпуности су разголитила нашу незнавеност, малициозност и лицемерје. У крајњем и наш навијачки менталитет, који нас предиспонирани за вјечите аутсајдере и периферију. Стандарди и принципи нам служе као шведски сто, уколико нам нешто одговара, свесрдно подржавамо и фаворизујемо, уколико то није у нашем интересу, несхватљивљивом лакоћом банализујемо и тривијализујемо.
Живимо у друштву чији појединци, првенствено политичка елита, није смогла снаге да осуди злочине на сопственој територији током НАТО агресије из 1999. године, а претходних дана осуђујемо агресију на суверену и независну државу, „жалимо и саосјећамо са патњама народа у Украјини“. Предлажемо Декларације за осуду Русије, а нијесмо пошли да се поклонимо мученицима и несрећницима погинулим на мосту у Мурини.
И не само то, прије неку годину укинули смо и пресуду која је предвиђала да њиховим породицама буде исплаћена одштета за губитак најближих. Као што нијесу пријатељски расположени према сопственом народу, тако и лицемјерно жале са свим оним што се претходних дана дешава са народом у Украјини. Њихово „жаљење“ искључиво има амбицију да се додворе и марионетски служе онима који им тренутно и у перспективи могу бити од користи. Чак и не знају да у ратним сукобима прво погине истина, јер је код њих одавно погинула.
Руси и Украјинци су испаљивањем првих метака постали губитници, сви остали добитници, почев од наших локалних шићарџија и лицемјера!
Божидар Касалица
