У Спужу су нам се обрели стубови дојучерашње државности оличене у законодавној, судској и извршној власти. У затвору су нам предсједници Врховног и Привредног суда, Функционери тужилаштва, Директори полиције, Високи функционери државне безбједности… Извините ако сам некога изоставио…
Државност је нама дала
Да живимо од лажног морала
И да кривце тражимо далеко
За све ружно што се овдје стекло.
Ко је имао нафаку да живи и ради у Црној Гори током потоњих 20 и кусур година и притом успио сачувати зрнце искрености, разумјеће да је ова строфа написана у патриотском тону. Схватиће и зашто је текст насловљен једноставном ријечју Државност која нам је у исто вријеме служила и као алиби, и као пријетња, и као обећање, и као имунитет, и као машта необуздана и као увијек присутан изговор за штошта другог што нам се дешавало мимо свијести о држави и савјести према ономе што државу државом чини.
Државност смо претворили у универзално паковање лишено садржаја. Државност нам је постала свеприсутна, а изузетно слабо мјерљива, конкретна и у законима доказива. Наша самодовољна државност загосподарила би сценом кад год би се поставило било какво шкакљиво питање или начела нека осјетљива тема. Живјели смо 20 и кусур година у позоришној празнини из које је одјекивало: државност, државност, државност и само државност.
Тек у последње вријеме свједочимо да се нашој државности коначно прикључују и садржаји. Добијају они помало отужне обрисе зато што нам се указују на необичном мјесту. Наиме наша државност долази до изражаја у Спушком затвору или у Управи за извршење кривичних санкција, како се та институција званично зове.
У Спужу су нам се обрели стубови дојучерашње државности оличене у законодавној, судској и извршној власти. У затвору су нам предсједници Врховног и Привредног суда, Функционери тужилаштва, Директори полиције, Високи функционери државне безбједности… Извините ако сам некога изоставио…
Нијесу то притвореници попут осталих. То су сефтеџије на првом јутарњем пазару гдје је истакнута трезвена и достојанствена цијена нашој државности.
Зато прве вјеснике наше пуне државности записујемо у новом историјском поглављу које говори о томе како смо и када почели да стварамо озбиљну државу. Сада је најважније да се заједничким снагама усредсредимо на наставак овог поглавља и строфу с почетка текста учинимо лошом прошлошћу.
Ранко Рајковић
