Упамтиће Црна Гора 2022. годину по честим растанцима и састанцима полтичких партија. Иначе живот нам је и без политике пун растанака и састанака који могу бити и тужни и весели. У политици су растанци углавном гњевни и свађалачки док су политички састанци најчешће преварно погодбени и обећавајући.
У животу се неки растанци брзо забораве а неки дуго памте. Иза једних остају лијепе успомене а иза других ожиљци. У политици нема ожиљака од растанака. Ране брзо зарастају. Ране се видају новим састанцима. Политички растанци су само уводи у неке нове политичке састанке.
Састанци у ЦГ политици највише личе на састанке на слијепо, познате нам из филмова. На филму се на слијепо састају непознате, усамљене, разочаране, доконе особе како би прекратиле вријеме и постигле нешто у животу. Особе су углавном различитих карактера. Њихови састанци на слијепо су неспретни. Претворе се у комедије од којих понека заврши и у љубави.
У политичком животу Црне Горе били смо свједоци подоста састанака на слијепо. Мотив састајања није било упознавање јер се све странке одавно познају и препознају. Мотив није био ни зближавање и усаглашавање двије политичке опције већ потреба да се састанком на слијепо што више нашкоди некој трећој политичкој опцији. Из тих састанака на слијепо рађале су се интересене везе углавном краткотрајне, али било је и оних баш дуготрајних, маратонских веза, које би се могле назвати лажно одглумљеним љубавима.
Најчувенија политичка веза проистекла је из састанка на слијепо између ДПС-а и СДП-а. Трајала је пуних 17 година а све са циљем да се нанесе што већа штета опозицији. Иако СДП није имао подршку бирачког тијела ДПС га је узео за коалиционог партнера чисто као политички декор да би му помагао у представљању и доказивању тзв. демократичности и вишепартизма у Црној Гори.
Политички анемичном и националистички настројеном СДП-у изванредно је послужио ДПС. ДПС му је обезбиједио безбедоносни алиби који је омогућио такорећи непостојоћој партији, јер партије своје постојање дугују изборном цензусу, да током наредних 17 година као на високом државном нивоу етаблирана партија, не изађе ни на једне изборе чиме је мангупски избјегла тестирање свог непостојећег политичког потенцијала.
Домаћин и паразит су се пронашли, препознали састали и сложили се да функционишу на слијепо. Наставили су своју маратонску везу на слијепо стално одлажући тобоже најављивани растанак. И тако пуних 17 година СДП је добијао мандате унапријед и по договору од ДПС-а, упркос томе што је већинско гласачко тијело презирало СДП неупоредиво више него што је презирало ДПС. Друштво је добило користољубивун коалицију ДПС-а И СДП-а која се тобоже заједничким снагама наводно бринула за судбину државе свих нас.
Током тог маратонског састанка на слијепо ДПС и СДП су затварали очи на очигледне и огромне штете које су њихови кадрови наносили друштву у зонама подијељених одговорности. Деструктивна дјеловања коалиционих партнера остала су у сјенци успјешног развијања и пропагирања мржње према опозицији. Мржња према опозицији била је неупоредиво јача од њихове најављиване љубави према правди и демократији.
Много важнији од састанака на слијепо су растанци на слијепо
Растанак на слијепо је растанак који води у краткотрајно слепило. Растанак је галамџијски и оптужујући. Они који се растају не знају што им је следећи корак. Не знају куда ће ићи. Зато њихов растанак протиче у атмосфери огорчености и нетрпељивости која заслепљује партије које су до јуче биле у политичком савезу. Заслијепљени жељом за очувањем власти која им измиче коалициони партнери се растају журећи ка неком новом састанку на слијепо. Брине их неизвјесност. Важно им је да задрже посланичка мјеста у Скупштини. Гаје наду да ће се у тзв. Високом дому , појавити нови партнер у духу састанка на слијепо као и до сада. Извјесно је да ће и један и други и трећи коалициони пратнер након растанка на слијепо брзо заборавити на увреде, псовке, бљувотине, изливене пред јавношћу током коалиционог раскида.
Растанак на слијепо има веће шансе од састанка на слијепо. Зашто? Зато што у пословнику ЦГ Скупштине постоји и једна одредба која гарантује онима који су остали без партије, да као незбринути партијски сирочићи, могу формирати самостални посланички клуб и задржати своје мандате.
У великим земљама могуће су велике коалиције. У кризним ситуацијама дешавају се коалиције партија потпуно супротних опређељења. Велике коалиције стабилизују државе. Велике коалиције мобилишу укупно друштво и у неизвјесним временима доприносе његовом оздрављењу и потврђивању поретка у коме је строго дефинисана и држава и принципи политичких ђеловања у њену корист.
Црна Гора је далеко од таквих држава. Наш капацитет за државност је изузетно низак и готово непостојећи. У Црној Гори никада није постигнут консензус власти и опозиције ни по једном важном питању. Изузетак су ситуације у којима су сами себи и власт и опозиција без имало стида повећавали плате, дођељивали пензије и продужавали личне бенифиције.
Црна Гора никада није била ни близу великој коалицији
Главни циљ партијских састанака и растанака и даље је очување посланичких мандата у Скупштини Црне Горе. Партије се жестоко боре за “своје парче хлеба”.
Kако су тај хлеб партије мијесиле, квасиле, пекле, распоређивале најбоље се види по спољњем дугу Црне Горе који износи преко 4 милијарде еура.
Имали смо много политичких растанака и састанака али се на политичком раскршћу нијесмо никада нашли. Трчали смо у мјесту а на пут изашли нијесмо.
Ранко Рајковић
