Да године почињу јануаром тврдио је још давно јединствени ДПС. А иста партија се потрудила да прије 4 године 2019. заврши децембром. Децембром у који су спаковали чувени Закон о слободи вјероисповјести. Овим су дали простор и прилику да и Црква, на челу народног покрета, обави велики друштвено-научни експеримент и да утврди тезу коју је поставио ДПС: да ли, збиља, године почињу јануаром?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
2020. године као одговор на ДПС репресију анти-закона, али и као превентива на политички немушта лутања ДФ (улична кошкања, залијетање на полицију) Црква је трасирала пут гандијевског отпора. Била је то демонстрација демократије и грађанатва која је затекла све актере ондашњих збивања, оставила их без коментара, и приморала да или учествују у линијама или да им се не противе.
ДПС навикао на противнике које лема и шамара, које може да растјера и ућутка са пар сузаваца, био је изненађен оваквим почетком године. И рекло би се да се цијелим њеним током није опоравио. Тако га је изненадио крај те године, који није чекао децембар, већ је дошао у августу.
Тек четири године касније, у овом јануару 2024. године видимо градоначелника Бара г. Душана Раичевића на божићној литургији у саборном барском храму, са свештеницима СПЦ. Ех, да. Да године почињу јануаром знали су и они у ДПС-у, али да јануар почиње Божићем, у храму, са свештенством, нијесу знали до сад. А сад кад знају ‒ морају на партијски конгрес, први у статусу партије без икакве власти у држави. Мислим, што би народ рекао ‒ видјели су и они, свога Бога.
До читања у сљедећем броју.
