Пише: Редакција
Први утисак након избора у Никшићу јесте изузетно мирна изборна атмосфера, потом и велика излазност гласача. Дакле, већ у старту избори су донијели утисак зреле демократске атмосфере, што је већ једна велика побједа, схваћена као сигнал да је прошло вријеме тензија, инцидената, предизборне трговине, сваковрсних уцјена и сличних махинација, какве су одликовале, па и креиране стратегијама ДПС-а у минулом деценијама.
Слично се може разумјети и релативно мирна предизборна кампања. Пад ДПС политике могао се осјетити и кроз дезинтегрисање њиховог гласачког тијела, што је резултирало појавом нових покрета, коалиција мањих чланица тзв. суверенистичког блока. Међутим, појаве као што је Европски савез, предвођен Иваном Радојичићем, остао је још у стереотипији и партизанским идеологемама из кухиње ДПС-а. Радојичић је могао да „покупи“ дио разочараних присталица ДПС-а, али и током предизборне кампање могла се учити Радојичићева основна слабост, односно, несразмјера између његовог урбаног имиџа, с једне стране, те политичке анахроности, застарелости идеја, с друге стране. Нити модерно, нити конвенционално. Цијену анахроним, чак фолклоризованим политикама платила је и носитељка листе „За слободарски Никшић једнаких могућности“ Јелена Марковић.
Од већих странака знаке политичке еволуције нијесу показале ни Демократе, али су, изгледа, кроз уплив Пленума 083, покрет групе никшићких интелектуалаца, успјеле да се уврсте у коридор нових политичких идеја, те тиме и спасавају што су спасити могли. Харизму Пленума није успјела да наметне Странка европских прогреса (СЕП), између осталог, цементирањем своје позиције искључивог коалиционог пута – без сарадње са странкама текуће власти.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Предизборна кампања отворила је непознанице у погледу снаге ПЕС-а. Дуго се нијесу могле препознати ни контуре неког одборничког спектра. Међутим, „извукли су се“ у посљедњи час, првенствено етаблирањем угледног љекара Зорана Мркића, што потврђује и њихов изборни резултат. Сличну памет остварила је и УРА, која је уз култивисану реторику, остајање у зони „политичке авангарде“, такође, изнашла добро лидерско рјешење у Душану Головићу, али је, очито, платила данак претходним трговачким авантурама лидера покрета Дритана Абазовића.
ЗБЦГ, предвођена Марком Ковачевићем, очекивано је остварила изванредан резултата. Чини се да је Ковачевић, бивајући изложен сталним нападима од стране ДПС и сателита, послужио као погонско гориво за високу излазност на никшићким изборима.
Према томе, Никшићани су одлучили да се настави континуитет постојеће власти, али уз извјесну рокаду, расподјелу позиција на релацији Демократе – ПЕС. Уз акцентовану добру и зрелу политичку атмосферу, чини се да је трасиран пут за ново политички раздобље у Никшићу, у коме ће се све више награђивати дјела, конкретни учинци у погледу развојне политике града.
