Uoči ključnih podgoričkih izbora, u trenucima koji su više od bilo kojih prethodnih sudbonosni za budućnost Crne Gore i njenih građana, razne partije i koalicije su pristupile odabiru izbornih lista na uobičajen, kratkovid i autističan način. Tj, uglavnom bez ikakve vrste konsultacija sa slobodnim građanima, bez davanja dragocjenih mišljenja i savjeta od strane nezavisnih intelektualaca, koji nijesu nužno članovi partija, ali koji takođe učestvuju u kreiranju javnog mnjenja i pružaju najveći mogući doprinos u procesu demokratizacije Crne Gore. Takvo ponašanje stranačkih rukovodstava predstavlja svojevrsno bježanje od dobre izlaznosti i rezultata, kao i od pokušaja pronalaženja optimalnih rješenja.
No, bez obzira na pomenutu, tradicionalnu političku kratkovidost raznih partija, sada treba spasiti što se spasti može, i posvetiti se primarnom cilju: nanošenju žestokog poraza DPS-u i Milu Đukanoviću na krucijalnim podgoričkim izborima. Za dostizanje takvog cilja, neophodno je u najvećoj mogućoj mjeri umanjiti apstinenciju razočaranih glasača. Jedan od načina borbe protiv apstinencije, kada već nema zajedničke liste, može se nalaziti u nekoj vrsti prećutnog sporazuma između predstavnika opozicionih lista u Podgorici, da neće biti pljuvačine, iznošenja prljavštine, niskih udaraca između njih, već da će se politička polemika voditi isključivo na nivou argumenata, dok će se udarna oštrica kritike usmjeriti ka DPS -u. U tom smislu, razne liste i koalicije treba da razmisle i o sklapanju zvaničnog predizbornog sporazuma, čija bi suština bila u postizbornoj saradnji nakon poraza DPS – liste.
Stvari poput pomenutih mogle bi uticati na izbornu izlaznost, od koje umnogome zavisi sudbina kriminogene partije.
(Izvor: Profil autora na Fejsbuku)
