Петак, 13 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 2

У интересу опште безбједности не читајте поезију

Журнал
Published: 3. новембар, 2023.
Share
Читање, (Фото: Архива)
SHARE
Читање поезије, (Фото: Архива)

Каквој се казни излажу читаоци када читају поезију пјесника без дозволе носиоца његових ауторских права? Уколико у рукама немате пиратско издање књиге већ оно регуларно објављено да ли и тада ризикујете. Морате ли и у том случају да затражите дозволу за читање поезије од пјесникових наследника.   Боље питајте адвоката. Док се повежем са адвокатом проћи ће ме жеља за читањем. Можда је и боље тако. Безбедније је такве књиге заобићи. Не читати их. Има толико других.  Послушао сам савјет. Одустао сам од читања. Ипак ми је остала дилема. Коме пјесник тестаментарно оставља своју поезију, читаоцима или својој најужој породици.

Познато ми је да се тестаментима најчешће оставља у наслеђе имовина, саопштава последња жеља, исказује однос према протеклом животу. Тестаментима се у ређим случајевима исказује гњев, преносе изричити захтјеви, чак и понешто забрањује. Чини ми се да књижевници, пјесници, сликари, умјетници уопште, својим јавним наступима још за живота своје стваралаштво поклањају публици, иначе не би јавно дјеловали. То би требали први да знају њихови директни наследници и да се тиме поносе.

Нажалост неки наследници не гледају у умјетничко дјело свог родитеља већ у конзументе његовог умјетничког дјела. Уколико им се неко од конзумената не свиђа онда се наследници претварају у звиждаче, дижу галаму и конзументима умјетности пријете судом.  Прије неки дан прочитах изјаву кћерке једног црногорског пјесника која саопштава да неће дозволити да њеног оца читају и поново убијају четници. Поновно убиство нас се не тиче. За поновно убиство и за починиоца убиства  задужена је полиција, истражни органи и судство.  Нас се дотичу само радње читања и слушања поезије.  Зато и постављам питање читати или не читати, слушати или не слушати поезију пјесника. Преминулог пјесника називају једним од највећих црногорских пјесника. Ако је баш међу највећима онда је друштвена обавеза тим већа да му се организује поетско вече.

 Нажалост дошли смо дотле да и поетско вече може бити оцијењено као скуп високог ризика. Окупиће навијаче. Може доћи до провокација и сукоба супростављених политичких табора с тежим последицама. Коме је то потребно у овако напетој ситуацији. Ако је та поезија заиста толико велика колико се о њој прича вријеме јој не може наудити.

Послије дужег читалачког размишљања дошао сам до закључка да пјесникову кћерку треба подржати и заштитити као звиждача. Разумно је забранити јавно читање пјесникове поезије до следећих општинских избора у Никшићу. У свијетлу резултата нових избора ваљало би поново размотрити односе пјесникове поезије и новоформиране Никшићке политичке сцене и у складу с тим се одредити што даље чинити с пјесниковом поезијом. За сада је у општедруштвеном интересу да се читање поезије одложи за нека боља времена.

Атанас Ступар

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Грубач: Инквизиторка „Доброг духа Никшића“
Next Article Ломпар: Вучић изјавама помаже Ђукановићу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Град као пустиња

 Са појавом великих градова јавио се парадоксални феномен, људи се све више удаљују једни од…

By Журнал

Миљана Краљ: Од буре до промаје, полемике поводом вести да је Марина Абрамовић предложена за инострану чланицу САНУ

Пише: Миљана Краљ Када у новембру скупштина Српске академије наука и уметности буде одлучивала о…

By Журнал

Давор Џалто: Огледалце, огледалце моје…

Пише: Давор Џалто Живимо у хиперкапиталистичком свету у коме је експлоататорска логика рачунџијског, инструменталног разума…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Како је изгледао “Зверињак” кад је отворен 1936. године

By Журнал
Култура

Гаврило Дожић – патријарх који је увијек био уз свој народ

By Журнал
Насловна 2СТАВ

Смрт Четницима

By Журнал
КултураНасловна 5

Жарко Видовић, никада актуелнији самотни историозоф

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?