Годину и по након побједе опозиције у Црној Гори, којом је смијењена тродеценијска власт Мила Ђукановића, побједници избора су у међусобном политичком “рату”. Влада је пред смјеном а све су гласнији захтјеви за ванредне парламентарне изборе.
- Вође три опозиционе коалиције, након сто су, постале власт, августа 2020. подијелили су челне функције у држави. Изузетак је мјесто предсједника државе на коју је Мило Ђукановић изабран 2018. са петогодишњим мандатом. Здравко Kривокапић је изабран за премијера, Дритан Абазовић за вицепремијера а Алекса Бечић за предсједника Скупштине.
Четрнаест мјесеци касније, вишемјесечна криза власти, како између парламента и владе тако и унутар саме Владе резултирала је захтјевима за смјену челника врха власти у Црној Гори.
- Смјену Владе и премијера Kривокапића тражи вицепремијер Абазовић. Премијер Kривокапић тражи смјену Абазовића. Опозиција смјену шефа парламента Бечића.
- Kривокапић тражи и скраћење мандата парламента који га је изабрао и расписивање избора.
Политички развод побједника избора, који су у парламенту имали тијесну већину од 41 посланика, свега једног више у односу на опозицију прате тешке међусобне оптужбе, тензије, протести…
3. фебруар – О смјени вицепремијера Дритана Абазовића
Скупштина ће се изјаснити о иницијативи црногорског премијера Здравка Kривокапића, од 19. јануара за смјену потпредсједника Владе Дритана Абазовића За смјену је потребна натполовична већина, односно 41 глас пошто парламент има 81 посланика.
Kолико посланика ће гласати за смјену Абазовића неизвјесно је. За сада је експлицитну подршку смјени најавио само просрпски Демократски фронт.
Гласање нема политичку тежину јер се наредног дана гласа о смјени Владе, чији је Абазовић дио.
4. фебруар – О “смјени” парламента
Kривокапићева Влада поднијела је захтјев за скраћење мандата Скупштини Црне Горе наводећи да би се на тај начин створили услови за расписивање ванредних парламентарних избора. За одлука о скраћењу мандата потребан је такође 41 глас. Парламентарна аритметика, према тренутним политичким најавама о гласању, упућује да овај приједлог неће имати већину.
Иван Вуковић, потпредсједник најјаче опозиционе партије ДПС-а и градоначелник Подгорице, поручио је премијеру Kривокапићу да за овај приједлог нема њихову подршку.
- Опозициони блок има 40, а Абазовићева УРА 4 гласа. И Социјалистичка народна партија која је дио власти, а има 5 посланика је најавила да неће подржати премијерову иницијативу.
Једна непознаница је да ли ће се се противници скраћења мандата појавити у сали и гласати против или ће недоласком на пленум онемогућити почетак сједнице усљед недостатка кворума.
Да је за овај приједлог Kривокапић успио обезбиједити већину не би било гласања о смјени Владе, која је заказана истог дана, сат касније, па би његова Влада остала на функцији до избора нове.
4. фебруар – О смјени Владе и премијера Kривокапића
Иницијатива за изгласавање неповјерења Влади Црне Горе премијера Здравка Kривокапића предата је 19. јануара у скупштинску процедуру, саопштено је из Грађанског покрета УРА. Иницијативу је потписао укупно 31 посланик, четири посланика УРА и Савеза грађана Цивис који су дио власти, те 27 опозиционих партија – двије социјалдемократске, Бошњачке, Албанске листе, Албанске коалиције и дио посланика Демократске партије социјалиста. Према најавама од потребних 41, ова иницијатива има сигурна 44 гласа за изгласавање неповјерења Kривокапићевој Влади.
И поред начелне подршке пројекту мањинске владе која би требало да замијени постојећу 5 посланика Социјалистичке народне партије, која је дио власти, неће гласати за смјену актуелне Владе.
Шта уколико дође до смјене Владе?
- Уколико се смијени Kривокапићева влада предсједник Црне Горе Мило Ђукановић даје мандат за састав нове владе политичкој групацији која је у стању да за свој приједлог обезбиједи 41 глас подшке у парламенту. Уколико нико не може обезбиједити тај услов слиједе ванредни парламентарни избори.
УРА је предложила 17. јануара формирање мањинске Владе као модела за излазак из вишемјесечне политичке кризе. Раније потписани Меморандум седам партијских лидера парламентарних странака био би почетна основа.
У мањинској Влади не би било чланова ДПС ни просрпског Демократског фронта (ДФ).
ДПС из разлога недостатка демократских капацитета и воље за борбу против корупције и криминала која је изостала током њихове тридесетогодишње владавине а ДФ из разлога недостатка јасне еуроатлантске орјентације.
Kо би могао подржати мањинску владу?
Једина сигурна подршка покрету УРА за прављење мањинске владе засад стиже од партија мањинских народа. Остатак опозиције предвођен Ђукановићевом ДПС још се није изјаснио.
- Досадашњи партнери из власти Демократски фронт и Демократе, јасно су против и преферирају техничку владу која би организовала изборе. Социјалистичка народна партија, такође из блока власти, иако потписница Меморандума још “вага” какав ће однос заузети .
Један од приоритета мањинске владе била би припрема ванредних избора.
7. фебруар – о смјени шефа парламента Бечића
Приједлог за смјену Алексе Бечића потписало 38 посланика опозиционих партија, на челу са Демократском партијом социјалиста.
За смјену је потребан 41 глас, што значи да опозиција сама нема довољно гласова за смјену. Неизвјесно је хоће ли УРА дати пресудну подршку опозицији за смјену предсједника парламента и лидера Демократа. Политички односи покрета УРА и Демократа у фази су отвореног сукоба због намјере Абазовића да смијени Владу.
Бечићеви Демократе и Демократски фронт неће подржати смјену.
Kривокапићева Влада је изабрана након парламентарних избора августа 2020. године на којима је смијењена 30-огодишња власт ДПС-а, Мила Ђукановића, који је и даље предсједник државе. Власт су формирали просрпски ДФ, Демократе и УРА.
Влада је изгубила подршку, половином прошле године, у првом реду просрпског ДФ-а између осталог, због усвајања Резолуције о Сребреници у црногорској Скупштини, као и разрјешења министра Владимира Лепосавића због негирања геноцида у Сребреници, чему се та партија противила.
Но тек отварање сукоба на релацији покрет УРА -Влада, септембра прошле године, поводом устоличења митрополита СПЦ Јоаникија на Цетињу, довело је до актуелне формализације питања повјерења извршној власти.
Извор: Слободна Европа
