У организацији Савјета муслиманског народа Црне Горе, који је и издавач овог дјела, у Доброј Води је синоћ промовисана нова књига историчара др Милана Шћекића “Кратка историја Мркојевића: од помена до 2026. године-прилог изучавању једне племенске заједнице на Медитерану”.
Поздрављајући у име издавача званице-представнике просвјетног и друштвеног живота Мјесне заједнице Мркојевићи, предсједник Савјета и рецензент мр Сабрија Вулић истакао је да ново Шћекићево дјело представља значајан допринос проучавању прошлости једног од историјски и културно најзанимљивијих крајева Црне Горе.
“Ова књига није само преглед догађаја из прошлости једног географског простора, већ покушај да се историја Мркојевића сагледа као цјелина, кроз различите политичке, друштвене, привредне, вјерске, образовне и културне процесе. Аутор настоји да историју племенске заједнице не одвоји од шире историје Црне Горе и јужног Јадрана, него да покаже како су велике историјске промјене утицале на свакодневни живот становништва Мркојевића”, казао је поред осталог Вулић.
Он је у рецензији навео да је ово књига од несумњиве документарне и историографске вриједности.
“Њена основна предност је свеобухватност, ослањање на архивску грађу и настојање да се прошлост Мркојевића сагледа из више углова. Књига представља почетну, широко постављену основу за будућа проучавања историје, језика, културе, друштва и идентитета Мркојевића. Због тога се ова монографија може оцијенити као значајан допринос историографији и као књига која успјешно скреће пажњу на чињеницу да и историја малих заједница представља важан дио укупне историје Црне Горе и простора јужног Јадрана. Њена вриједност посебно долази до изражаја у настојању да се прошлост Мркојевића сачува од заборава и представи будућим генерацијама на основу доступних историјских извора, литературе и архивске документације”, записао је Вулић.
Он је овом приликом најавио промоције нових дјела у издању Савјета муслиманског народа Црне Горе, посвећених Мркојевићима, “које ће бити у новембру ове и на прољеће наредне године”, као и скори излазак новог броја часописа “Глас Мркојевића”.
Драган Мијовић: Ко је Стојан Ковачевић? Хајдучки харамбаша, устанички војвода и несаломиви слободар
У осврту на научно-истраживачки процес који је претходио писању књиге, др Шћекић је указао да већ дуже вријеме изучава националне и вјерске заједнице у Црној Гори, те да је сваки пут када би у архиву наишао на документ о Мркојевићима тај документ фотографисао “и сада имам већ велики фундус”. Посебан мотив за ово дјело, како је истакао, била је и чињеница да је један дио каријере у просвјети провео управо у школи у Печурицама.
“За ову материју су више материјала оставили публицисти него историчари, ту издвајам Луку Вујовића чија је књига била уједно и његов докторски рад. На књизи сам радио посљедњих неколико година интензивно, прије свега сакупљајући грађу за историју Мркојевића, а процес писања књиге је трајао нешто око годину. Много тога ме је заинтригирало током овог периода, када сам касније пажљиво ишчитавао прикупљену грађу, увидио сам да су Мркојевићи заиста једа неистражени бисери и максимално сам настојао да што више нових извора у Мркојевићима презентујем и видим да је то већ наишло на позитивну реакцију”, казао је Шћекић.
Он је овом приликом посебно скренуо пажњу на референтна дјела публициста о Мркојевићима, истичући прије свега Етхема Перочевића “који је написао сјајну књиго о школству о Мркојевићима, која почива на изворима и која и данас, 26 година након објављивања, стоји као поуздан извор”.
“Не смијемо заборавити те људе, не смијемо заборавити Митра Павловића, Мухарема Муратовића, Новака Аџића, као ни Андрију Јовићевића који је у својој књизи ‘Црногорско приморје и Крајина’ можда и највише написао о Мркојевићима. Публицисти су, стојим иза те тврдње, дали заиста велики допринос изучавању прошлости Мркојевића”.
За своју књигу је казао да мислим како ће бити врло значајна за будуће истраживаче који су буду бавили историјом Мркојевића.
“Ми смо је насловили као кратку историју Мркојевића, али, она није баш ни кратка превише, има око 200 страна без фуснота. За разлику од мене и мојих претходника који смо морали практично да ‘грабуљамо’ у потрази за подацима од Мркојевића, мислим да ће будућа генерација историчара имати на једном мјесту све најважније догађаје и процесе везане са ову племенску заједницу”, казао је Шћекић.
Извор: РТ Будва
