Eksplozija u nuklearnoj elektrani u Ukrajini 26. aprila 1986. godine, proširila je radijaciju širom Evrope i primorala na evakuaciju čitavih gradova, raselivši desetine hiljada ljudi. Bio je to najgori nuklearni incident u istoriji. Četiri decenije kasnije, Černobilj i dalje je previše opasan za ljude. Ali, divlji život se vratio.
Na kontaminiranom zemljištu koje je preopasno za ljudski život, slobodno lutaju konji. Kroz černobiljsku zonu isključenja, divlji konj Prževalskog, ili azijski divlji konji – zdepasti, peščane boje i gotovo izgleda igračke – pasu u radioaktivnom pejzažu Černobilja većem od Luksemburga. I vukovi sada hodaju ogromnom ničijom zemljom koja se prostire između Ukrajine i Belorusije, a mrki medvedi su se vratili posle više od jednog veka. Populacije risa, losova, jelena i čopora pasa su se oporavile, piše „AP„.
Divlji konji, poreklom iz Mongolije i nekada na ivici izumiranja, ovde su dovedeni 1998. godine kao eksperiment. Poznati kao „takhi“ u Mongoliji („duh“), ovi konji se razlikuju od domaćih rasa, imaju 33 para hromozoma, za razliku od 32 kod domaćih konja. Moderno ime potiče od ruskog istraživača koji ih je prvi formalno identifikovao.
„Činjenica da Ukrajina sada ima slobodno živeću populaciju ovih životinja predstavlja pravo malo čudo“, rekao je Denis Višnjevski, glavni naučnik u zoni. Pošto je ljudski pritisak nestao, delovi zone isključenja sada podsećaju na evropske pejzaže od pre nekoliko vekova, rekao je on, dodajući da se „priroda oporavlja relativno brzo i efikasno“.
„Transformacija je vidljiva“
Transformacija je vidljiva svuda. Drveće probija napuštene zgrade, putevi nestaju u šumi, a izbledeli sovjetski natpisi stoje pored nagnutih drvenih krstova na zapuštenim grobljima.
Skrivene kamere pokazuju da se konji prilagođavaju na neočekivane načine. Traže zaklon u urušenim štalama i napuštenim kućama, koristeći ih da se sklone od lošeg vremena i insekata – pa čak i leže unutra. Ovi konji žive u malim društvenim grupama – obično jedan pastuv sa nekoliko kobila i njihovim mladima – uz odvojene grupe mlađih mužjaka. Mnogi su uginuli nakon uvođenja, ali drugi su se prilagodili.
Proglašeni izumrlim u divljini 1969. godine, azijski divlji konji su preživeli samo kroz program uzgoja u zatočeništvu, pre nego što su napori reintrodukcije obnovili globalnu populaciju od oko 3.000 jedinki, prema Florijanu Druara, operativnom menadžeru programa u nacionalnom parku na jugu Francuske.
„Ova vrsta je izuzetan primer uspešne reintrodukcije. Iako je još daleko od potpune sigurnosti, pokazala je da, uz pravilnu pripremu, vrsta koja je bila u zatočeništvu može ponovo razviti društveno i ekološko ponašanje potrebno za život u divljini“, rekao je on.
Konj je, rekao je, pokazao neočekivanu prilagodljivost – prvobitno prilagođen otvorenim prostorima, sada uspeva i u delimično šumovitom ukrajinskom okruženju.
Praćenje životinja u Černobilju zahteva vreme. Višnjevski često vozi sam satima, postavljajući kamere zamke sa senzorima pokreta u kamufliranim kućištima zakačenim za drveće. I pored trajne radijacije, naučnici nisu zabeležili masovna uginuća, iako su uočeni suptilniji efekti. Neke žabe razvile su tamniju kožu, a ptice u područjima sa višim nivoom radijacije češće razvijaju kataraktu. Međutim, pojavile su se nove pretnje.
Psi iz Černobilja su genetski drugačiji od svih ostalih u svijetu
Posledice rata u Ukrajini
Ruska invazija 2022. godine donela je borbe kroz zonu isključenja dok su trupe napredovale ka Kijevu, ukopavajući se u kontaminirano zemljište. Požari povezani sa vojnim aktivnostima zahvatili su šume. Oštre ratne zime takođe su ostavile posledice. Oštećenje elektromreže ostavilo je okolna upravljana područja bez resursa, a naučnici beleže povećanje oborenog drveća i uginulih životinja – posledica i ekstremnih uslova i improvizovanih utvrđenja.
„Većinu šumskih požara izazivaju oboreni dronovi. Ponekad moramo da putujemo desetine kilometara da bismo stigli do njih“, rekao je Aleksandr Poliščuk, koji vodi vatrogasnu jedinicu u zoni. Požari mogu ponovo da podignu radioaktivne čestice u vazduh.
Danas zona više nije samo slučajno utočište za divlje životinje. Postala je strogo nadgledan vojni koridor, obeležen betonskim barijerama, bodljikavom žicom i minskim poljima – pejzaž onoga što neki opisuju kao mračnu lepotu. Osoblje se rotira kako bi se ograničila izloženost radijaciji. Černobilj će verovatno ostati zabranjen za ljude generacijama – previše opasan, ali pun života.
„Za nas koji se bavimo zaštitom prirode i ekologijom, to je svojevrsno čudo. Ovo zemljište je nekada bilo intenzivno korišćeno – poljoprivreda, gradovi, infrastruktura. Ali priroda je praktično izvršila fabrički reset“, rekao je Višnjevski.
Izvor: NIN
