Pišu: Alberto Nardeli/Horhe Valero
Preveo: M. M. Milojević
Lideri zemalja Evropske unije saglasili su se da pozajme Ukrajini devedeset milijardi evra tokom naredne dve godine kako bi ojačali kijevske pozicije za pregovaračkih stolom i održali ratom razorenu zemlju iznad površine; EU će finansirati zajam izdavanjem zajedničkih instrumenata zaduživanja koje će ponuditi na tržištu kapitala i koje će poduprti budžetom Unije, uz to da Ukrajina neće morati da vrati pozajmicu sve dok Moskva ne obešteti Kijev ratnim reparacijama; odluka je doneta nakon iscrpljujuće dugih razgovora na samitu u Briselu, pošto su se lideri EU našli pod snažnim pritiskom da se saglase o pozajmici nakon višemesečnih razgovora kojima nije moglo da se prevlada oštro neslaganje o korišćenju zamrznute ruske finansijske imovine pohranjene na evropskom tlu.
Lideri zemalja Evropske unije saglasili su se da pozajme Ukrajini devedeset milijardi evra (106 milijardi dolara) naredne dve godine kako bi osnažili kijevske pozicije za pregovaračkim stolom te da bi održali ratom razorenu zemlju iznad površine.
EU će obezbediti sredstva za ovu pozajmicu kroz zajedničko zaduživanje na tržištu kapitala i ona će biti poduprta budžetom ovog bloka, što je znatan otklon u odnosu na plan kojem su ranije mnoge države bloka bile naklonjenije a koji podrazumeva korišćenje ruske zamrznute imovine na evropskom tlu.
Odluka je doneta rano ujutro u petak nakon dugotrajnih iscrpljujućih pregovora na sastanku u Briselu. Ukrajina neće morati da vrati zajam sve dok Moskva ne namiri Kijevu reparacije – a u međuvremenu ruska imovina ostaće imobilisana na teritoriji Evropske unije.
„Ostvarili smo ono što smo se obavezali da ćemo učiniti za Ukrajinu“, izjavio je novinskim izveštačima francuski predsednik Emanuel Makron nakon sastanka. „Bilo bi katastrofalno da odluka nije doneta“.
Lideri država EU bili su pod žestokim pritiskom da se saglase o pozamašnoj pozajmici nakon što ni posle višemesečnih razgovora nisu uspeli da nađu izlaz u vezi sa alternativnim planom oko kojeg su odmah zapali u pat poziciju.
Sjedinjene Države uglavnom su prekinule pružanje finansijske pomoći i Kijev bi ostao bez sredstava negde u aprilu naredne godine. Vašington takođe zagovara da Ukrajina načini ustupke u mirovnim pregovorima, što je evropske zvaničnike zastrašilo da bi čitav kontinent mogao da se nađe u rizičnoj situaciji.
Tokom poslednjih nekoliko meseci, većina predvodnika EU izjavljivala je da je najbolja mogućnost koja im stoji na raspolaganju da se posegne za 210 milijardi evra zamrznute imovine ruske centralne banke koja se nalazi na teritoriji EU. Američki predlog da se ova sredstva upotrebe za poratne investicije u dogovoru sa Rusijom samo je celu stvar učinio urgentnijom za Evropu.
„Po mom mišljenju, to je zaista jedina mogućnost“, izjavio je u četvrtak izveštačima nemački kancelar Fridrih Merc.
Američka pomoć Ukrajini je iščezla
Brojni lideri zemalja EU tvrdili su da bi korišćenje ovih sredstava pomoglo Ukrajini u pregovorima sa Rusijom, dok bi istovremeno na taj način kaznili Moskvu. Ideja je bila da će novac biti vraćen Rusiji samo ukoliko ova bude isplatila reparacije Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se pridružio liderima na samitu u Briselu, rekao je da bi korišćenje moskovskih sredstava bilo „najprikladnija“ mogućnost za finansiranje do koje se do sada došlo. „Rusija razume da će morati da plati reparacije“ za uništenje zemlje.
U objavi na društvenim mrežama u petak, Zelenski je naveo da je „zahvalan svim liderima“ za odluku koju su doneli, a kojom će se obezbediti „znatna podrška koja zaista ojačava našu otpornost“.
„Važno je da ruska imovina ostaje zamrznuta i da će Ukrajina dobiti finansijske bezbednosne garancije za naredne godine“, napisao je ukrajinski predsednik. „Zajednički branimo budućnost našeg kontinenta“.
Dogovor o zajmu u svom konačnom obliku osigurava da će Ukrajina vratiti novac samo ukoliko bude dobila reparacije od Rusije. EU zadržava mogućnost da iskoristi zamrznuta sredstva da namiri ovaj dug, rekla je predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lejen.
„Mislim da je ovo pragmatično, dobro rešenje koje ima iste posledice kao i rešenje o kojem smo dugo vremena razgovarali – ali koje je očigledno bilo previše komplikovano“, izjavio je Merc novinarima nakon okončanog sastanka.
Belgija u kojoj je pohranjen najveći deo imobilisanih ruskih sredstava, predvodila je višemesečnu kampanju protiv korišćenja moskovske imovine kao kolaterala za ukrajinski zajam. Ova zemlja je isticala da se može suočiti sa odmazdom i pravnim rizicima ukoliko Moskva bude uspešna u pravnoj borbi za povraćaj ovih sredstava.
Semjuel Čerap/Sergej Radčenko: Razgovori koji su mogli da okončaju rat u Ukrajini (Treći dio)
Rusija je takođe pojačala nastojanja da osujeti raniji plan. Predsednik Vladimir Putin upozorio je u petak da će se njegova zemlja braniti pred sudovima ukoliko međunarodne rezerve budu zaplenjene.
Ruska Centralna banka podnela je prošle nedelje tužbu u Moskvi potražujući 18,2 hiljade milijardi rubalja (229 milijardi dolara) od Juroklira (Euroclear), depozitara sa sedištem u Belgiji u kojem je pohranjen najveći deo zamrznutih sredstava. U četvrtak uputila je novo upozorenje EU, navodeći da bi mogla da traži naknadu pred lokalnim sudovima od evropskih zajmodavaca ukoliko blok država bude nastavio da se koristi zamrznutom imovinom.
Belgijski premijer Bart De Vever (Bart De Wever) pozdravio je ishod sastanka.
„Na kraju smo došli do rešenja iza kojeg svi mogu da stanu“, rekao je nakon sastanka. „Izbegli smo haos i izbegli smo podele“.
U konačnom sporazumu takođe je naznačeno da nikakvo korišćenje budžeta EU za garantovanje zajma neće proizvesti finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke, triju država koje su sumnjičave u vezi davanja sredstava Ukrajini.
Iako će ishodište ovog dogovora verovatno naići na kritike, ono odražava hitnost sa kojom su se suočili lideri zemalja EU da Ukrajini obezbede nova sredstva.
„Pred sobom imamo jednostavan izbor, ili novac danas, ili krv sutra“, izjavio je novinarima poljski premijer Donald Tusk uoči sastanka. „I ovde ne govorim samo o Ukrajini – govorim i o Evropi“.
U izveštavanju su pomogli Andrea Palasćano, Mihael Nijenaber, Anja Nusbaum i Pjotr Skolimovski
Izvor: Bloomberg
