Фантастична прича Антоана де Сент Егзиперија одушевљава генерације читалаца, и младих и старих. Зашто је то тако?
Још се јасно сећам када се моја мајка једне вечери појавила у мојој дечијој соби с „Малим принцем“. „Каква сјајна књига“, помислила сам, приметивши колико ју је пажљиво и с поштовањем отворила. Цртежи дечачића златне, чупаве косе и зеленог одела привукли су моју пажњу. Ипак прича… она ме узнемирила! Страшно, тако мала планета је као затвор! И та чудна, злобна ружа – зашто му се толико свиђа? И зашто се спријатељи с лисицом и онда је опет остави?
Док је моја мајка полако читала кратка поглавља, нисам се усудила да кажем колико ми је прича била непријатна.
Док га је поп култура славила производима као што су шољице, слагалице, мајице и филмске адаптације, ја сам се држала подаље од овог необичног ванземаљског детета.
О чему се ради у књизи
„Мали принц“говори о дечаку који живи на врло малој планети са захтевном ружом, два активна и једним угашеним вулканом те садницама баобаба с којима се треба борити. Цвет и он се не слажу најбоље, ружа је мрзовољна и привлачна. Мали принц одлучује да крене на путовање и истражи седам планета. Коначна станица је Земља, где сретне пилота који је принудно слетео у пустињу. Сада, 80 година од првог издања, желела сам да дам још једну шансу овој модерној бајци. 27 кратких поглавља било је лако прочитати: једноставан језик, једноставне слике – варљиви су.
Није то дечја бајка, него подсетник на оно детиње у нама. Књижица се бави заиста великим питањима као што су љубав, усамљеност и смрт, питања која себи постављају одрасли.
Осим размишљања о љубави, пријатељству и смрти, бајка садржи и друштвену критику. Тако мали принц путује на шест планета пре него што дође на Земљу. На свакој има необичне сусрете: монарх који тражи поданике; пијанац који пије да би заборавио пиће; човек који пали лампе и само извршава наређења; охоли човек који жели да му се диве; географ који објашњава свет, али га није видео; бизнисмен који мисли да поседује звезде Књига је препуна мудрости: „Само се срцем јасно види, битно је оку невидљиво“ вероватно је најпознатија.
Професионални пилот који пише књиге
„Мали принц“ последња је књига одушевљеног пилота Антоана де Сент Егзиперија и први пут је објављена у Њујорку 1943. Када је три године касније објављено француско издање, данас прослављени аутор није га дожИвео. Никад се није вратио с извиђачког лета над Средоземљем током Другог светског рата 1944.
Антоан де Сент Егзипери је рођен у Лиону 1900. године. Своју пилотску каријеру започео је туристичким летовима изнад Париза. Двадесетих година прошлог века је потом летео на линији Тулуз – Казабланка – Дакар, постао директор аеродрома у тадашњој колонији шпанског Марока, где је више пута спасавао колеге који су принудно слетали у пустињу.
Након тога је у Аргентини био превозник ноћне ваздушне поште. Касније је покушавао да обори рекорд у летењу и преживео две несреће летећи на дугима релацијама Париз – Сајгон и Њујорк – Огњена земља.
Мобилисан је почетком Другог светског рата и доживео нападе немачког Вермахта на североисток Француске. Не само да се његов пилотски живот чита као авантуристичка прича, Антоан де Сент Егзипери је у неким фазама свог живота написао цењене романе. Иако је награђиван књижевним наградама, себе је пре свега доживљавао као професионалног пилота, а потом као писца из хобија.
„Мали принц“ у почетку је разочарао читаоце. Није авантуристички роман, већ горко-слатка бајка коју је илустровао сам Сент-Екс како су га звали пријатељи. Па ипак, ту је овековечена и његова животна прича: попут приповедача у бајци, и аутор је пао у пустињу и морао је данима издржати без воде док није наишао караван. Тешко да је ико могао да претпостави да ће ова књижица бити толико комерцијални успех: „Мали принц“ је наводно продат у више од 200 милиона примерака, преведен на око 340 језика и дијалеката, укључујући језик Инуита, Туарега и Маја.
Извор: DW
