Фин­ски обра­зов­ни мо­дел не мо­же са­мо да се пре­пи­ше

У про­свет­ном си­сте­му Фин­ске кључ­на је уло­га до­бро обра­зо­ва­них на­став­ни­ка, ис­так­ну­то је на кон­фе­рен­ци­ји „По­кре­та­чи про­ме­на – но­ве уло­ге у обра­зо­ва­њу” Фин­ски обра­зов­ни си­стем је ме­ђу нај­бо­љи­ма на све­ту, али та­кав ре­зул­тат ни­је по­стиг­нут пре­ко но­ћи. Фин­ска је­сте спрем­на да по­де­ли сво­ја зна­ња и ис­ку­ства, али њен про­свет­ни си­стем не мо­же са­мо да се пре­пи­ше, ис­так­ну­то је на са­мом по­чет­ку Кон­фе­рен­ци­је о фин­ском обра­зо­ва­њу „По­кре­та­чи про­ме­на – но­ве уло­ге у обра­зо­ва­њу”, ко­јa је данас упри­ли­че­на у Па­ла­ти „Ср­би­ја”, с на­ме­ром да струч­ња­ци у обра­зо­ва­њу у Ср­би­ји упо­зна­ју фин­ски пе­да­го­шки кон­цеп­т, али се и охра­бре да по­кре­ну про­ме­не на­бо­ље. У Фин­ској љу­ди ве­ру­ју у обра­зо­ва­ње. По­но­си­мо се сво­јим обра­зов­ним си­сте­мом у ко­ме по­сто­је јед­на­ки усло­ви за све. У Фин­ској је обра­зо­ва­ње бес­плат­но од основ­ног до ви­со­ког, као и обро­ци до сред­ње шко­ле, на­кон че­га се суб­вен­ци­о­ни­шу – ука­зао је у увод­ном из­ла­га­њу Ки­мо Лах­де­вир­та, ам­ба­са­дор Фин­ске у Ср­би­ји, под­се­ћа­ју­ћи да је ње­го­ва до­мо­ви­на спрем­на да на­ста­ви ди­ја­лог с на­шим Ми­ни­стар­ством про­све­те и пре­не­се сво­ја зна­ња.

Узев­ши реч на отва­ра­њу струч­ног ску­па, проф. др Иви­ца Ра­до­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству про­све­те, об­ја­снио је да је ре­фор­ма обра­зо­ва­ња у Фин­ској по­че­ла се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, да су про­ме­не ишле ко­рак по ко­рак, да би да­нас фин­ске шко­ле но­се ти­ту­лу шко­ла бу­дућ­но­сти.

Мно­ге др­жа­ве су хте­ле да јед­но­став­но пре­ко­пи­ра­ју фин­ски на свој обра­зов­ни си­стем, али то ипак ни­је мо­гу­ће без ува­жа­ва­ња спе­ци­фич­но­сти ко­је но­се на­ци­о­нал­ни си­сте­ми обра­зо­ва­ња. Ка­да је реч о Ср­би­ји, основ­ни прав­ци у ко­ји­ма ће се ре­фор­ме од­ви­ја­ти де­фи­ни­са­ни су Стра­те­ги­јом раз­во­ја обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња до 2030. го­ди­не. Ва­жан је кон­ти­ну­и­тет ре­фор­ме – ис­та­као је Ра­до­вић. Фин­ски пе­да­го­шки мо­дел по­знат је по то­ме да ин­спи­ри­ше и уче­ни­ке и на­став­ни­ке да за­јед­но гра­де зна­ње, а као је­дан од кључ­них фак­то­ра успе­ха фин­ског обра­зо­ва­ња на ју­че­ра­шњој кон­фе­рен­ци­ји ис­так­нут је ути­цај до­бро обра­зо­ва­них на­став­ни­ка ко­ји се то­ком сту­ди­ја за овај по­зив при­пре­ма­ју уз мен­тор­ску по­др­шку, спа­ја­ју­ћи те­о­ри­ју и прак­су. О то­ме је го­во­рио др Ра­и­мо Са­ло, екс­перт за про­фе­си­о­нал­ни раз­вој на­став­ни­ка с Учи­тељ­ског фа­кул­те­та у Оулу.

 Ка­ко је истакао, учи­тељ­ски фа­кул­тет на ко­ме пре­да­је, јав­на је уста­но­ва с тра­ди­ци­јом ду­жом од че­ти­ри ве­ка, осно­ван је 1609. го­ди­не. Ви­ше од хи­ља­ду уче­ни­ка под тим кро­вом сти­чу основ­но и сред­ње обра­зо­ва­ње и исто­вре­ме­но се за на­став­нич­ку про­фе­си­ју и те­о­риј­ски и прак­тич­но спре­ма­ју бу­ду­ћи про­свет­ни рад­ни­ци. За­по­сле­ни, по­ја­снио је Са­ло, та­ко има­ју дво­стру­ку уло­гу, обра­зу­ју ма­лу де­цу, али та­ко­ђе има­ју и сту­ден­те ко­ји­ма су мен­то­ри. За овог про­фе­со­ра мен­тор­ство је кључ­на реч, а је­дан од глав­них за­да­та­ка Учи­тељ­ског фа­кул­те­та на ко­ме пре­да­је је прак­тич­на обу­ка бу­ду­ћих на­став­ни­ка, на ло­кал­ном, на­ци­о­нал­ном и ме­ђу­на­род­ном ни­воу.

Ка­ко је ре­као, не по­ста­ју сви фуд­ба­ле­ри до­бри тре­не­ри, па та­ко не по­ста­ју ни сви на­став­ни­ци до­бри мен­то­ри. Ути­цај до­брих на­став­ни­ка је ду­го­ро­чан, про­те­же се на пе­ри­од од 100 го­ди­на, а иде­ја мен­тор­ства не под­ра­зу­ме­ва пу­ко пре­сли­ка­ва­ње ра­да на бу­ду­ћег ко­ле­гу, већ за­ме­ну ис­ку­ства уз ува­жа­ва­ње ауто­но­ми­је у при­сту­пу сва­ког на­став­ни­ка, на­гла­сио је фин­ски про­фе­сор, при­том на­ро­чи­то ис­ти­чу­ћи ва­жност струч­них уса­вр­ша­ва­ња на осно­ву по­тре­ба на­став­ни­ка.

Извор: Политика