Интересантне теме у области библиотекарства заживјеле су на синоћ одржаној универзитетској јавној трибини Библиотеке у 21. вијеку: између носталгије и еволуције. Организатори овог догађаја, Универзитет Црне Горе (УЦГ) и Централна универзитетска библиотека, окупили су стручњаке и ентузијасте ове области како би истражили кључне аспекте и улогу библиотека данас
Фокус је био на динамици између традиционалних вриједности и савремених технолошких иновација, те како ове промјене обликују библиотекарство у свјетлу нових захтјева корисника и младих генерација.
Директорка Централне универзитетске библиотеке мр Босиљка Цицмил оцијенила је да библиотеке треба да разумију специфичности, навике и понашања младих генерација, те да прилагоде своје сервисе њиховим потребама, односно да имају „проактивну улогу у приближавању својих капацитета новој генерацији корисника“.
Оне се, сматра Цицмил, морају мијењати како у области изградње колекција, тако и у прихватању нових технологија и изградњи нових програма, сервиса и услуга на плану организације и дисеминације информација и знања.
Библиотекари треба да буду обучени за рад с корисницима, чије информационе потребе захтијевају нова знања и вјештине. Библиотекари би требало да овладају свим аспектима информацијске писмености, у чијој је основи информација, њен настанак, дисеминација, евалуација и употреба и да обављају информационо описмењавање корисника за претраживање информација, њихово критичко вредновање и коришћење у раду и учењу. Јер, иако су нове генерације често на много већем ступњу вјештина и знања о информационо-комуникационим технологијама, не значи да знају пронаћи информацију која им је потребна и која је релевантна. А то се ипак учи. Учи, између осталог, од библиотекара.
Професорица на катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Гордана Стокић Симончић казала је да је најдубљи смисао постојања библиотека – напредак заједница.
…а поштујући и напор савремене библиотечке заједнице да постане активна снага развоја друштва, овдје истичемо друштвене потребе и друштвено прокламоване вриједности као суштински важан елемент коришћења библиотека. Најшире дефинисана улога библиотеке – да повезују људе и забиљежено знање – директно зависи од стратегијских циљева које једно друштво себи поставља у домену образовања, информисања и културног развоја својих чланова,, казала је Стокић Симончић.
Професор на одсјеку за информацијске науке на Филозофском факултету у Сарајеву проф. др Марио Хиберт говорио је о критичком библиотекарству као о подсјећању на фундаменталне постулате професионалних одговорности који у фокус стављају корисничке потребе испред институционалних вриједности, те се због тога могу и тумачити као радикалне.
У том свјетлу, критичко библиотекарство је данас много шире контекстуализирано обзиром да су информацијска етика, дигиталне слободе и права, алгоритамско организирање и управљање подацима итд., аспекти тзв. друштвености који битно утичу на разумијевање односа техно-политичке дисрупције знања, а с тим у вези и начина на који библиотекари дјелују у служби корисничких права. Стога, критичко библиотекарство би подразумијевало облик писмености који пропитује доминантне наративе и позиције моћи који структурално мијењају начини приступа информацијама, слободу говора, изградњу корисничких заједница, моделе учења и подучавања и сл. при чему се упориште не тражи изван саме професије већ она повезује са критичком педагогијом, критичком информацијском и медијском писмености, постдигиталним образовањем итд, наводи Хиберт..
Виши библиотекар ЦУБ-а и модератор трибине мр Огњен Савић, исказао је вјеровање да на Универзитету Црне Горе и Црној Гори, а и шире, морамо почети дубље да промишљамо форму и метод уз помоћ којег ће библиотеке бити не декор, већ акумулатор образовања и културе.
„Кад нам је већ усуд да живимо у друштву у којем митолошка вриједност физичке или војне снаге никада није замијењена интелектуалним јунаштвом и добромислећом сарадњом, у којем образовање, култура и умјетност никада нису успјели да потисну бесмислене и катаклизматичне националне и вјерске конфронтације, онда ни потреба да библиотеке поставимо на мјесто у којем ће заједницу гурати ка рационалности, солидарности и отворености никако не може бити самољубиви хир библиотекара, већ један од кључних тачака у државним културним и образовним стратегијама. А да бисмо томе могли озбиљно да тежимо, бар ми у Црној Гори, нужно је, у првом реду, да коначно почнемо студијски да изучавамо историју и теорију библиотекарства и информацијских наука и најзад стварамо тзв. кадровски потенцијал који ће нас све скупа пробудити из дистопијског кошмара о стерилности и беспотребности библиотека. А потом ће се већ, ако доиста не буде исувише касно, оно што библиотеке замишљају да могу бити, много лакше и брже преобразити у оно што оне доиста јесу у сваком трезвеном друштву које широм отворених очију брине о самом себи, закључио је Савић.
Говорници су након излагања одговарали и на питања заинтересоване стручне јавности у области библиотекарства.
Извор: УЦГ
