Пише: Туфик Софтић
Видео је доставио саговорник из Спелеолошког клуба “Паук”.
“Као што можете видјети са ових снимака, ништа се већ пет скоро пет година није помјерило са мртве тачке. Од санације ништа, све је зарасло у траву и шипражје. Брука и срамота”, кажу у овом спелеолошком клубу.
Они истичу да не би било страшно то што се, како кажу, узете паре да је било шта урађено, али да је страшно што су паре узете, а ништа није реализовано.
“Битно је да су паре узете. Да се одрадило како треба, не би нас интересовало колико се ко, што би народ казао, ‘уградио’. Али сви су се ‘уградили’ да се не би ништа одрадило, а немјерљива штета направљена на заштићеном добру Ђаловића пећини и Ђаловића клисури”, сматрају спелоолози.
На снимицима које су доставили нашем порталу из Спелеолошког клупа “Паук” могу се видјети размјере тренутне штете која је направљена и све остављено незаштићено, гомиле грађевинског материјала, тоне пропалог цимента, разни каблови и други не тако јефтини елементи.
“Чак су и једног чувара, чија је кућа најближа пећини, повукли јер неће да га плаћају, или не знају ко треба да га плаћа. Недавно смо водили једну екипу спелеолога из Пољске у један други објекат изнад Ђаловића пећине, за који би се лако могло испоставити да је дио овог јединственог природног система, и странци су били запањени када су видјели овако стање, они чувену цераду којом су наводно затворили улаз“, кажу у овом клубу.
Према њиховим ријечима извођач радова “Нови Волвоx” се повукао из посла, а подизвођачи кажу да немају никаве везе са тим и скидају одговорност са себе.
“Па ко је онда крив за ово стање. Очигледно да од пројекта валоризације нема ништа и да је та прича завршена. Милиони су бачени узалудно, али није наше да се тиме бавимо. Ако је ово правна држава, има других институција којима су довољни и ови снимци да покрену било какав поступак по службеној дужности” – наглашавају спелеолози.
Они кажу да је последњи пут постојао договор да се направи заједнички састанак са представницима Општине Бијело Поље, још у септембру, како би се званично поставила нека питања И добили званични одговори, али ни да од тога није било ништа.
Прича око Ђаловића пећине започела је најприје скоро “безазлено” када су представници Спелеолошког клуба “Паук” нешто више од двије године уназад полицији пријавили да су вандали исписивали имена по зидовима пећине и оштетили пећински накит.
Против неколико лица је, потом, поднесена кривична пријава због уништења природног добра, али се након тога покренуло питање и отворила “пандорина кутија” око тога како се годинама изводе радови на валоризацији Ђаловића пећине, да ли се то ради на стручан начин и да ли се тим радовима наносе непоправљиве штете природном амбијенту највеће пећине на Балкану, као и читавом њеном окружењу.
Мало факата није на одмет. Улаз у Ђаловића пећину налази се на подручју општине Бијело Поље. Обично се може пронаћи податак да се простире на западном дијелу Пештерске висорани и да је једна од најдужих пећина на Балканском полуострву. Ова пећина у народу је од давнина позната под називом Пећина над Вражијим фировима, због улаза који је смјештен изнад котластих удубљења испуњених водом. Пећина је смјештена у Ђаловића клисури, по којој је и добила име. Кроз клисуру протиче ријека Бистрица.
Истражених 17,5 километара пећине припада територији Црне Горе, али се процјењује да ова пећина задире дубоко у утробу Пештерске висоревни, са још, вјеровали или не, 200 километара неистражених канала.
Спелеолошка истраживања Ђаловића клисуре и њене околине започета су далеке 1987. Године, након што је раније откривен један од најзначајних спелеолошких објеката у бившој Југославији – Пећина над Вражијим фировима.
Испитани дио састоји се од већег броја канала, ходника и дворана, као што су Канал са језерима, Велики лавиринт, Велики канал, сплет канала који спајају горњи ниво са доњим. У пећини се налази 15 сталних језера, као и 20 до 30 периодичних језера. У дијелу пећине названом ”Катедрала” налази се највећи салагмит ”Монолит” чија је висина око 18 метара. Пећина посједује велики број пећинских украса различитих врста, облика и боја.
То би били најзанимљивији подаци о Ђаловића пећини, који се лако могу изгуглати, и које би требало да зна свако дијете у основној школи. Оно што се већ неколико година зна, али о чему се углавном “гласно ћутало”, то је да је на сцену ступио фактор човјек, са идејом да се пећина туристички валоризује.
Онда је ту идеју преузела политика. Демократска партија социјалиста, која је у Бијелом Пољу непоражена преко преко три деценије, у једну од локалних кампања кренула је са причом о милионским улагањима у туристичку валоризацију најдуже пећине на Балкану.
Тако се у јесен 2019. године Управа јавних радова похвалила да је почетком изградње жичаре изнад Ђаловића клисуре направљен још један крупан корак у реализацији пројекта њене туристичке валоризације.
Тада је саопштено да је ријеч о једној од неколико грађевинских фаза, које ће природне љепоте највеће и најдуже пећине у Црној Гори учинити приступачним за посјетиоце. Процијењена вриједност комплетне инвестиције је 18 милиона еура, обезбијеђених капиталним буџетом Владе Црне Горе.
Радници предузећа „Нови Волвоx“, са којим је Управа уговорила израду техничке документације и извођење радова, излили су бетонске стопе за носеће стубове и почетну станицу. Вриједност монтаже и стављања у функцију око 1,7 километара дуге жичаре је процијењена на близу 3,9 милиона еура.
Објашњено је да су планиране двије гондоле са по осам мјеста за туристе, капацитета 75 особа на сат, помоћу којих би вожња до сервисног објекта на улазу у пећину трајала шест минута.
На подручју од бјелопољског насеља Бистрица, до манастира Подврх, гдје би се налазио паркинг и почетна станица жичаре, тада је почела изградња приступне саобраћајнице, у вриједности од око 4,2 милиона еура.
“Када је ријеч о уређењу саме пећине, строго ће се водити рачуна о очувању њених природних украса, па је предвиђено специјално освјетљење, коришћење монтажних стаза и посебног материјала” – саопштила је тадашња Управа јавних радова.
Фирма “Нови Волвоx” није непозната, мада је у ЦРПС, од њеног оснивања 2009. године, забиљежено 25 власничких промјена, а посљедња промјена је евидентирана почетком 2022. године. Та фирма је за радове у Бијелом Пољу ангажовала подизвођаче, међу којима је и компанија предсједника општине Бијело Поље, Петра Смоловића. Истина, он је избором на ту функцију још у првом мандату, иступио из фирме “Империјал”, коју је наставио да води његов брат.
Радови су се изводили у тишини, и нико до сада није поменуо начин на који се то чини, односно квалитет. Милиони су већ, по основу овог пројекта, уложени у општину Бијело Поље. Спелеолози сматрају да су уложени штетно.
Мада кажу да не желе никога да таргетирају, из бјелопољског Спелеолошког клуба “Паук” тужилаштво су недвосмислено упутили да кривца за непоправљиве штете које су настале досадашњим извођењем радова на валоризацији Ђаловића пећине, траже у онима који су иницирали пројекат, носиоцу пројекта, извођачу радова, надзорном органу и Општини Бијело Поље.
“Нико никога, међутим, данас не гони ни по службеној дужности. Не гоне ни извођачи инвеституре за изгубљену добит, нити инвеститори извођача за то шта се и докле урадило. Извођачи нису конзервирали објекат по прописима, Општина на све ћути, а говорили су да два капитална објекта, Бјеласица и Ђаловића пећина, представљају замајац опоравка привреде и сјевера Црне Горе” – наглашавају у Спелеолошком клубу “Паук”.
Чланови овог бјелопољског сепеолошког клуба закључују да су изгледа “сви задовољни, а грађани који су то платили око 50 милиона еура могу да живе у нади и лажима да ће све то једног дана неко позлатити”.
Извор: РТЦГ
