Пише: Туфик Софтић
Све је почело у мају 2020. године, за вријеме владе ДПС. Очекивали смо да ће нове власти ријешити овај проблем, а од тада су се промијениле још владе, а овај крупни проблем је остао и стање је, заправо, још годе него што је било” – казао је Радичевић.Он је подсјетио ма дешавања која су услиједила послије увођења стечаја и пљачке која је кулминирала продајом девет најбољих аутобуса за 34 хиљаде еураминиста.
“Ми смо затражили раније пријем код Специјалног државног тужиоца јер сматрамо да се овдје ради о организованом криминалу. Одговор ни позив нисмо добили, а без одговора су и наше кривичне пријаве које смо подносили”, казао је Радичевић.
Предсједник штрајкачког одбора је казао да је је за нама још једна љетња сезона која је по промету аутобуског саобраћаја кроз Беране можда била и рекордна, а какве гужве су владале на улици гдје се налази импровизовно стајалиште то је било и срамно и опасно.
“Опасно и за путнике и за возаче коју туда пролазе или паркирају аутобусе. Само је срећа да није до сада било неког озбиљнијег инцидента”, рекао је Радичевић.
Незадовољство исказују и путници који свакодневно чекају на том стајалишту, као И возачи других аутопревозних фирми.
“Мени ништа није јасно. Годинама сам на овој линији кроз Беране и не схватам да нема никога да откључа аутобуску, само да аутобуси тамо улазе и да путници не чекају на улици. Ово још нигдје нисам видИо”, рекао је један од возача из аутобуса из Србије.
Ненад Радичевић подсјећа да су у Беранама брзо локални избори, и позива да се сада не шаљу поруке када нису до сада.
“Погледајте друштвене мреже. Грађани су огорчени. Пустају се приче о аеродрому, а ни једна власт није у стању да четири и по године ријеши проблем аутобуске станице. Код народа те приче више не пролазе”, казао је Радичевић.
Криза у највећем аутопревозном предузећу на сјеверу државе започела је одавно, а кулминирала је у мају 2020. године, када су радници ступили у генерални штрајк.
Тада су им власници били дужни плате и друга потраживања за пуне двије године.
Вјеровало се да ће увођењем стечаја да се прекине хаотично стање на улицама у погледу паркирања аутобуса, али се то није догодило. Из Дирекције за друмски саобраћај тадашњег Министарства капиталних инвестиција (МКИ) тада је речено да су све чинили у протеклом периоду, односно да се „интезивно радило на рјешавању проблема функционисања аутобуске станице Беране“.
Како је рађено и данас се послије толико времена види. Док се све то дешава, грађани који користе услуге јавног превоза не могу доћи до основних информација о поласцима аутобуса, да ли има или нема карата, јер аутопревозници немају гдје пројавити ни поласке, нити број слободних мјеста у аутобусима.
Радичевић подсјећа да је међувремену је луксебургшки држављанин Симон Бернард поднио кривичну пријаву против свог партнера у Црној Гори Мехмеда Адровића, високог функционера Демократске партије социјалиста, за злоупотребу службеног положаја и наводног фалсификовања његовог потписа.
“И та кривична пријава је завршила у Специјалном државном тужилаштву, и покренут је извиђај, али не знамо ни са тим шта је било”, каже Радичевић.
Адровић је у међувремену отуђио машине из фабрике пешкира у свом селу Бор код Петњице, која је ушла у стечајну масу, јер је утврђено да је изграђена новцем “Симон војажа”, да би касније тврдио како су враћене када се око тога подигла галама и запријетила кривична пријава и њему и стечајном управнику јер није заштитио стечајну масу.
Стечајни управник компаније “Симон војаж”, Ладо Шекуларац, одавно не одговара на питања која му Портал РТЦГ поставља, заправо престао је да одговара од када је продао аутобусе и када је упитан нешто у вези са тим.
“Ово је брука не Берана, ово је брука државе И све четири владе које су се измијениле, а ни једна није ни покушала да за почетак макар натјера стечајног упраqвника да откључа аутобуску станицу да аутобуси улазе и путници се склоне са улице. Због тога нико материјално не би био на губитку, па нека онда полако рјешавају све остало”, каже Радичевић.
Извор: РТЦГ