Пише: Милован Урван
Не знам како се може психолошки третирати заједница људи затрована идеолошким смећем.
Ну, можда бих могао рећи нешто о природи отрова.
Његово главно својство је што се служи у двије чаше. Једна чаша има симболичку вриједност, којом Велики идеолог трује мозгове, јер чини се да је тамо похрањена савјест и предачко памћење. Друга чаша има природу коктела, у њу су удружене мале и велике привилегије, потом дрангулије попут новца, медијског простора, беспризорно повољних стамбених кредита. По потреби се коктел може засладити контејнерима наркотика, потом давањем моћи над људима, радним мјестима, вип-ложама на трибинама и сепареима. Та, тј. друга чаша директно се слива у дебело цријево, јербо би отров од усана, преко ждријела и желуца, могао навести конзумента на размишљање, двоумљење, пренемагање, преиспитивање и сл. облике самокритичког дјеловања.
Дочим, дочим, дочим да би се остварио пуни ефекат отрова важно је да се обје чаше истовремено конзумирају; како би се у симетричну раван довеле глава и гузица. Та у томе је кључ Великог идеолога. Заправо, то (кључ, прим. уредника) више личи на некакву курблу која се натеже по потреби, чим отров мало попусти. Магија је, авај, у равнотежи. Глава мора да оправдава интерес гузице, и vice versa што би рекли стари Латини. Ако би отров превагнуо на једну страну то би могло да производи непредвиђене појаве.
Примјерице, конзумента отрова могла би да намучи савјест и увијек незгодна несаница. Тешко је, прихватити, да си сљедбеник идеологије због благодати гузице. Потребно је да то чиниш због неке узвишене идеје, па макар морао и самог себе да лажеш, да негираш чињенице, реалност, да бришеш странице историје, да мрзиш на ближњега свога, да се сакриваш, бедаст и слијеп, иза брвна око својега. Је ли!? Ако би само признао да то чиниш само због дебелог меса, не би се могао тако горд и поносан појављивати међу људе. Ну, да поентирам ту се, тј. међу људима мораш доказати, показати да су твоје лажи све саме истине, јербо како би могао повјеровати себи, ако у твоје утваре не вјерују и други људи.