Кад се оно Тома Николић, тадашњи предсjедник Српске напредне странке, 2010. године у Скупштини Србије изјаснио о фамилији Млађана Динкића речима: „Ј….. ти мајку на реплици“, ударени су темељи поетике Српске напредне странке.
Напредњачка поетика почела је, дакле, слањем свог будућег коалиционог партнера у такозвану репличку материну, како се стручно зове оно што је изговорио оснивач СНС.
Послије тог слања у репличку материну, дошли су на власт, па је цијела држава постала простор гдjе само један човjек има право на реплику, тако да је Србија за девет година завршила у три лијепе репличке материне.
СНС је настала из Српске радикалне странке, чија поетика је била такође заснована на поминињању мајке, понекад уз махање пиштољем, најприје студентима прије скоро 30 година, па онда свима на овом свијету, од свјетских државника до Шешељевог објашњавања како се псује мајка на енглеском. Ако нисте знали, Шешељ каже да се каже: Фак јор мадр, бастард!
Скоро пола литерарног опуса војводе Шешеља има неку псовку или вулгарност у наслову, а рецензент тих наштанцованих скрибоманских списа често је био и данашњи идол Ане Брнабић, такозвани Вучић Александар, особа својевремено почаствована дражесним међуножним насловом са насловнице Информера: „Има муда!“
Псовање у српском политичком простору дакле, није измислио Веља Илић, дугогодшњи коалициони партнер СНС, а није га измислио ни Марко Видојковић, дугогодишњи некоалициони партнер СНС.
То је измишљено много прије но што је Ана Брнабић, манекенка појаве како тачно изгледа прасе у Техерану, написала отворено писмо јавности, прије неки дан, гдје је објаснила: „Дјеловало је да смо таман почели да правимо друштвени консензус (колико год тихо било) да псовање мајке ипак није у реду, није пристојно и да не би требало да буде дио јавног дискурса – јер како би изгледало друштво у коме не разговарате аргументима, већ псујете очеве, мајке, браће, сестру и дјецу, како хоћете, кад год стигнете, с ким год да се не слажете”.
И то би била сасвим океј реченица да је није написала Ана Брнабић, предсједница Владе Србије, земље која одавно отишла у мајчину, преданим залагањем Српске напредне странке, чија је она поносна чланица, иако је прије тога дјеловала релативно нормално за свој узраст.
Зна то и Видојковић.
Марко Видојковић је писац који у џепу већ годинама свуда са собом носи породично паковање бибер спреја, јер је постао недосањани сан анонимних радикалско-напредњачко-патриотских Инстаграм & Фејсбук кољача.
У јуну, на примјер, неко му је са анонимног Инстаграм профила написао, препричано: знам гдје станујеш, заклаћу те и исјећи на комаде, успут ти псујем цијелу фамилију, нарочито мајку и, још једном, заклаћу те.
Свим потенцијалним кољачима Марка Видојковића држава је загарантовала анонимност & дискрецију, тако да се човјеку са бибер спрејом у џепу као јединим ладним оружјем које има на располагању, може десити да понекад, макар, у свом подкасту, пукне. А Марко је лице одраније познато органима која прате ко гдје псује, те то и није неко епохално изненађење. Он је, наиме, већ 20 година “млади урбани писац”, а сви они, вјерујте, знају понекад и да опсују. И то без унапријед написаног сценарија.
Онда је Марко прије неки дан у подкасту “Добар, лош, зао” опсовао Вучића, а религијски обичаји у нашој земљи, питајте сваког попа, Ану Брнабић или неко друго свештено лице попут Драгана Ј. Вучићевића, налажу да не псујеш Бога. Нарочито не смијеш да псујеш у подкастима, мада се у подкастима обично скупља нижа каста, која никако не може да се дочепа телевизије. Подкаст је, јелте, форма за оне који су испод владајуће касте, па владајућа каста нема ниједан подкаст.
Зато што је телевизија у савременој Србији резервисана за оне који не псују Бога, већ се псују међусобно на пасја кола.
Предсједникови интервјуи се емитују у паузама између “Задруга” и “Парова”, па све и да нећеш да гледаш такве псовачко-митровићевско-марићевске ТВ формате, мораш да гледаш, чекајући појаву предсједника земље која је одавно завршила у репличкој материни.
Тамо гдје су Задруга и Парови предгрупа предсједниковим интервјуима, Ана Брнабић се прошле недјеље највише бавила једном малом псовком у једном малом подкасту.
Кад неког отераш у мајчину у земљи која је одавно отишла у мајчину, ти га заправо тјераш у мајку Србију, скоро у три лијепе мајке Србије.
Живјела мајка Србија! Којој, наравно, никада нико неће да се извини као што се Видојковић извинио Вучићевој мајци. Коју, узгред, није ни помињао, ал’ је Видојковић лијепо васпитан, па се извињава свему и сваком. Луд тип.
Дража Петровић
Извор: rs.n1info.com
