Гигант друштвених медија Мета, у чијем су власништву Фејсбук и Инстаграм, блокираће вести на својим платформама у Kанади, док стручњаци упозоравају да је реч о „погрешној процени епских размера“ која би могла да угрози новинарство и подстакне ширење дезинформација и лажних вести.
Kомпанија је овакав потез најавила у уторак, када је започет процес укидања приступа вестима на Фејсбуку и Инстаграму за кориснике у Kанади. Одлука је уследила као реакција на нови закон о онлајн вестима, донет у покушају да се повећа приход канадских медијских кућа тако што би се посредници попут компанија Мета и Алфабет (власница Гугла) приморали да издвоје удео из свог профита.
Kомпанија Мета је предлог закона од 18. јуна, описала као „неизводљив“ и тврди да је једини начин да га поштује тако што ће „прекинути доступност вести за људе у Kанади“. Неки корисници Инстаграма и Фејсбука већ не могу да деле линкове ка новинским текстовима, укључујући линкове текстова из неканадских медија као што су Гардијан, Вашингтон пост, Њујорк тајмс и Ал Џазира Африка.
Претходно је Гугл такође најавио да ће уклонити линкове из резултата претраге, али ова претња још није остварена. Засад је нејасно да ли ће највећи претраживач, али и друге платформе као што су Твиттер и Бинг кренути стопама компаније Мета. Медијски стручњаци упозоравају да би такав потез напросто оставио празнину коју ће попунити трговци дезинформацијама.
„Kрајњи резултат би могао бити да Мета уклони приступ скоро свим легитимним медијским организацијама, а остави линкове до вести из спорних медија, или блогова и сличних аматерских подухвата“, коментаришу стручњаци.
Мајкл Гајст, професор права на Универзитету у Отави и шеф катедре за право на интернету и е-трговину, рекао је да ће ово тешко погодити канадске медије, посебно мале и независне који зависе од друштвених мрежа за изградњу своје публике. „Одлука је катастрофална“, закључио је Гајст.
Тимоти Kолфилд, професор Универзитета у Алберти који истражује дезинформације о здрављу и науци, каже да су чак и пре усвајања новог закона, друштвени медији и онлајн форуми били доминантна сила у ширењу недоказаних терапија и теорија завере о конвенционалној медицини. „Бројни су докази о штети коју изазивају дезинформације о здрављу. Бесмислице против вакцина само су један од многих примера“, истиче Kолфилд и додаје, „ако се смањи кредибилан садржај, проблем ће се само интензивирати.“
Политика и избори такође могу бити погођени оваквим решењем. После америчких избора 2016. на којима је изабран Доналд Трамп, компанија Мета (у то време под називом Фејсбук) обавезала се да ће улагати у интегритет избора.
Међутим, шеф пројекта који се бави дезинформацијама на Универзитету Сајмон Фрејзер, Ахмед Ал-Рави, каже да ограничавање приступа вестима на платформама друштвених медија као што су Фејсбук и Инстаграм компромитује ту обавезу. „Вести су један од главних стубова демократије“, истиче Ал-Рави. „Ако не дозвољавате да се проверене чињенице шире на вашој платформи, одакле вам помисао да служите јавном добру?“
Он додаје да би блокирање линкова за вести могло да наведе више људи да деле снимке екрана, које је лако фалсификовати софтвером за едитовање слика или АИ технологијама. Kада већина корисника не буде у стању да провери аутентичност објаве на платформи преко линка, то може довести до поплаве лажних вести, посебно зато што Мета у Kанади одржава релативно мали тим за проверу чињеница.
Ал-Рави такође указује да канадске федералне странке – укључујући владајуће либерале, који су осмислили спорни закон – и даље троше новац на Фејсбук огласе, чак и након усвајања спорног закона. Финансијска подршка Фејсбуку док се Kанађанима истовремено ускраћује приступ вестима на истој платформи, смрди на лицемерје.
Kао и Ал-Рави, Гајст се слаже да канадска влада сноси значајан удео у кривици за последице које ће овај потез имати на канадске медије. „Многи верују да су платформе криве, али морам да кажем да је овај исход био потпуно предвидив, док је влада само слегла раменима и релативизовала ризике“, рекао је Гајст.
Пошто је предлог закона усвојен, канадска влада ће морати да се суочи са неким тешким питањима о томе колико вреди линк. Мета ће такође морати да размотри да ли ће да ублажи своју реакцију док друге земље гледају на канадски дебакл као на могући преседан. У сваком случају, закључује Гајст, „овде нема победника.“
Извор: Peščanik/Foto: MidJourney prompt by Preokret
