Треба. То је датум када су на Берлинском конгресу 1878., истога дана, признате и Србија и Црна Гора као нове независне европске државе.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Обје те државе су се доживљавале као српске унутар свог писменог грађанства и својих владарских кућа. Па је од тада до краја Првог свјетског рата, остала на снази обострана жеља да се те двије државе уједине.
Поред овога, 13. јул је и датум величанственог антифашистичког устанка који је подигнут против одлуке о поништењу Подгоричке скупштине, донијете дан прије устанка, на Цетињу.
Дакле, 13. јул 1941. јесте, између осталог, српски интегралистички и ослободилачки догађај.
У организацији устанка било је доста краљевских официра оданих Влади у Лондону. А ни на комунистичкој страни није била изражена антисрпска мисао, нити мисао против ширег државног оквира од оног индипендентистичког монтенегринског. Напротив!
Зато драги суграђани и сународници, Срби, желим вам срећан овај државни и историјски празник.
До читања у сљедећем броју.
