За разлику од многих који ових дана траже извињење од предсједника Милатовића зато што их није примио у свој кабинет, ја тражим помиловање за предсједника пред донекле оправданим гњевом не-примљених. Јер, апсолутно се слажем: све личи на фингирани конкурс, зарад стварања привида о демократичности селектовања кандидата, иако је састав кабинета, чини се, одавно био ријешен.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Али, ја тражим „помиловање“ пред заслуженом осудом, јер озбиљно схватам да је овим мини-конкурсом предсједник успио да за кратко вријеме на једном мјесту окупи биографије ако не најстручнијих, а оно најамбициознијих људи у Црној Гори.
Kако сам каже, у свом циркуларном допису не-примљенима, имаће их у виду у наредним сличним околностима. Велики посао је пред нама, праве се европске политичке магистрале и предсједнику ваља знати са чим и ким може да рачуна.
Иако личи на давање лажне наде позванима од стране предсједника, бројни одазив стручних и вољних да се ангажују, указао је на праву наду коју може и треба да има Црна Гора. Зато баш, тражим помиловање….
До наредног читања….
