Субота, 20 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

На гробљу сломљених силогизама

Журнал
Published: 28. фебруар, 2022.
Share
SHARE

У емисији ЗДФ-а наступила је и Габријела Кроне-Шмалц, дописница АРД-а из Москве 1987-91. Она се већ дуго среће са анимозитетом у јавности који јој следује као једној из клуба „Разумевача Путина“ (Putinversteher). Да ли је разумевање руске политике прави проруском? Само то питање већ циља на понижавање.

Габријела Кроне-Шмалц, (Фото: SWR)

Кроне-Шмалц јасно каже да је то што је Русија направила прекршај међународног права. Али, њено је питање, шта ћемо сада с тим? Хоћемо ли се, она мисли на Немачку и Немце, и даље згражавати, или се определити за конструктивнији приступ? „Ми можемо да мењамо политику, али не можемо променити нашу географију. Јер ако се сад само укрутимо на томе да је руско понашање недопустиво, да је повређено међународно право, да су погажене норме, то није конструктивни допринос.“

„Ми смо се децентрализовали и федерализовали, зашто све ове године то нису могли Украјинци?“, пита се Кроне-Шмалц уз згражавање у студију и касније у медијским реакцијама. Децентрализација некако увек потоне у хору зачуђених, иако је она кључно питање украјинске кризе. Заметак украјинске децентрализације лежи у споразуму из Минска потписаном 2015. – али онај ко данас покушава да разговара о томе, наилази једино на, погодили сте, згражавање.

Немачка је федерација, Аустрија је федерација. У обе те земље су „Länder“, федералне јединице, које дневно играју игру моћи с централним властима. При свему томе су обе земље национално релативно хомогене, јер германски део претеже. Зашто је Украјина у ових седам година остала тврдоглаво унитарна, иако има шест, а ако се урачуна и Крим који се не рачуна, осам милиона етничких Руса? Зашто нико са стране није вршио озбиљан притисак на Кијев да спроведе одредбе договора из Минска?

На шта је Кијев чекао? Да можда неће морати да децентрализује земљу, јер ће ЕУ, Америка, НАТО и Борис Џонсон ући у рат с Русијом како би Украјини омогућили да остане унитарна држава?

Весна Кнежевић

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Исток и Запад
Next Article Опасно лице Русије: Крај свијета каквог смо познавали

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Источноазијски произвођачи чипова у раљама америчке геополитике

Светско тржиште чипова прошле године прешло је границу од 500 милијарди америчких долара, а лавовски…

By Журнал

УЦГ за пет година реализовао преко 50 капиталних пројеката, (ВИДЕО)

Универзитет Црне Горе реализовао је у претходних пет година више од 50 капиталних инфраструктурних пројеката,…

By Журнал

О дефектним квазипобједницима…

Један од разлога због чега је политичка сцена у Црној Гори суморна и што постоје…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаик

Владимир Можегов: Византија као идеал

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 5Спорт

Легенде југословенског фудбала на слави цркве код Колашина

By Журнал
Друштво

Босна и Херцеговина: Прича о два Сарајева, подјељена политиком, а спојена животом

By Журнал
ДруштвоНасловна 5

Страх од робота и губитка посла

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?