Председавајући америчке централне банке Џером Пауел саопштио је одлуку о даљем дизању каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама. Пред пуним Конгресом изјавио је да је инфлација у Америци и даље проблем. Ова изјава је у контрасту са недавном изјавом када смо добили сигнал о паузи подизања референтних каматних стопа.
Пише: ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ
Стопа ће бити повећана још два пута ове године за по 0,25 одсто. Инфлација од бише од четири одсто је далеко од дугорочног циља од два одсто. Страх да ће хлађење економије довести до повећане незапослености се видео у изјавама многих конгресмена.
Инфлација
И даље им је тешко утувити у политичке главе да тешки проблеми захтевају тешка решења. Нема резања инфлације без смањења потражње за добрима и услугама. То неминовно води у пад економске размене па самим тим и губитак радних места.
Инфлаторни притисци су глобални преко годину дана и свет није у стању да их реши, јер имамо вакуум међу лидерима. Политичарима никада не одговара већа незапосленост јер им тада популарност пада.
Зато је независност централне банке у САД – Федералних резерви, кључна за управљање макроекономијом.
Централне банке имају две главне улоге: стабилност националне валуте и ниску инфлацију. То су два стуба монетарне политике која су неопходна за свако здраво економско окружење.
Ниво запослености није њихов посао, већ је на извршној власти која држи конце фискалне политике. Дакле господо, обезбедите боље пословне услове и јавне радове ако желите повећану запосленост.
Пребацивање те одговорности је покварен политички потез јер централни банкари немају оруђа којима би тај циљ постигли. Могу да не подигну референтне стопе, задрже запосленост на високом нивоу, али инфлација у том случају дивља.
Ризици
Америка поставља глобални тон макроекономских кретања. Када тамо имамо популистичке потезе и даље инфлаторне притиске, шта да очекујемо од остатка света.
Подилажење пуној запослености чини економију мање ефикасном, а инфлација чини своје и сиромаши читаву популацију. Када за исте паре купите дупло мање производа, ваш стандард је преполовљен.
Када обуздате инфлацију смањењем потражње, гасе се непродуктивна радна места и ти људи су приморани да се преквалификују продуктивно. На дуге стазе ово је прави потез јер чувате стандард, стабилност и повећавате продуктивност.
Други сет проблема је везан за нестабилност банкарског сектора. Нови пакет закона ће се односити на велике банке. Мање банке, које су у највећем ризику, остаће недодирнуте.
Ако дефиниција велике банке остане на лимиту од 250 милијарди долара у капиталу, очекујте даљи низ банкрота. Дизање тог лимита са 50 милијарди на 250 за време председника Доналда Трампа је оставило многе веће банке без неопходних стрес тестова којима су изложени велики.
Краткорочно то створи нешто већи профит, али дугорочно повећава ризик читавог банкарског система. Банкари природно пласирају новац у све ризичније пројекте и тако дође до кризе сличне оној из осамдесетих година. Трајала је скоро 10 година и обрисала скоро трећину регионалних банака.
Памет
И у овом сегменту конгресмени нису имали ништа паметно да кажу. Опет им је главни проблем био запосленост и високе резерве капитала које се захтевају од банака. Баш те резерве обезбеђују стабилност финансијског система у турбулентним временима. Попуштањем у том сегменту само би распламсали ватру која прети да постане банкарски пожар.
У јулу нас чека одлука Пауела и његових колега. Исправно ће подићи референтне каматне стопе за 0,25 одсто. Ово је прави, али недовољан потез да се инфлација брзо реши.
Остатак света, нарочито западног, ослања се на Америку и њене потезе. Инфлација у Европској унији је и даље бише од шест одсто, а у Великој Британији преко осам.
Та економска рак-рана мора бити санирана што брже. Лаких решења нема и сигурно неће доћи од политичких мешетара.
Извор: www.glassrpske.com