Токсичне честице загађеног ваздуха пронађене су у плућима, јетри и мозгу нерођених беба, много пре него што су и први пут удахнуле. Истраживачи упозоравају да су најновија открића „веома забрињавајућа“, јер је период развоја фетуса најрањивија фаза људског развоја.
У сваком кубном милиметру ткива нађено је на хиљаде честица црног угљеника, које је мајка удахнула током трудноће, а које су затим прошле кроз крвоток и плаценту до фетуса.
Већ дуго се зна да је загађен ваздух у значајној корелацији са повећаним бројем побачаја, превременим порођајима, малом тежином беба на рођењу и поремећеним развојем мозга. Али нова студија пружа директне доказе о томе како долази до ове узрочно-последичне везе. Научници наводе да би загађење могло да изазове доживотне последице по здравље, пише Гардијан.
Честице чађи настају сагоревањем фосилних горива и изазивају различите упале и преносе токсичне хемикалије. Студија је спроведена са мајкама непушачима у Шкотској и Белгији, на местима са релативно ниским нивоом загађења ваздуха.
„Први пут смо показали да наночестице црног угљеника не само да улазе у плаценту у првом и другом триместру трудноће, већ проналазе пут до органа фетуса у развоју“, наводи професор Пол Фаулер са Универзитета у Абердину у Шкотској.
„Што још више забрињава, то је налаз да ове честице такође улазе у људски мозак у развоју“, додаје професор. „То значи да је могуће да ове наночестице директно узајамно делују са контролним системима у људским феталним органима и ћелијама.“
Професор Тим Нуро са Универзитета Хаселт у Белгији, који је коаутор студије, наводи да: „Законодавац при одређивању прописи о квалитету ваздуха требало би да препозна овај пренос [загађеног ваздуха] током трудноће и да делује како би заштитили најосјетљивије фазе људског развоја.“
Нуро сматра да су владе одговорне за смањење загађења ваздуха, али и да људи треба да избегавају прометне путеве кад год је то могуће.
Честице из загађеог ваздуха у постељици први пут су открили 2018. године професор Џонатан Григ са Универзитета „Квин Мери“ у Лондону и његове колеге.
„Пронаћи честице чађи у мозгу фетуса повећава улог, јер то потенцијално има доживотне последице по дете“, истиче Григ. „Забрињавајуће је, али још увек не знамо шта се дешава када се честице задрже на различитим местима и полако испуштају своје хемикалије, што значи да су потребна даља истраживања.“
Свеобухватни глобални преглед из 2019. године утврдио је да загађење ваздуха може оштетити сваки орган и практично сваку ћелију у људском телу. Утврђено је и да ситне честице прелазе крвно-мождану баријеру и милијарде су пронађене у срцима младих становника града. Више од 90 одсто светске популације живи на местима где је загађење ваздуха изнад смерница Светске здравствене организације (СЗО), што изазива милионе прераних смрти сваке године.
Ново истраживање, објављено у часопису Lancet Planetary Health, открило је честице загађеног ваздуха у сваком испитиваном узорку ткива плућа, јетре и мозга, као и у крви пупчане врпце и плаценти. Концентрација честица била је већа у случају када је мајка живела у средини са вишим нивоима загађења ваздуха у поређењу са осталима обухваћених студијом.
Тридесет шест фетуса испитаних у оквиру студије у Шкотској били су од добровољних прекида трудноће које су нормално напредовале између седме и 20 недеље гестације. „Налази су посебно забрињавајући јер је овај прозор изложености кључан за развој органа“, рекли су научници. У Белгији су узорци крви пупчаника узети након 60 нормалних порођаја.
Извор: РТС
